On je poslednjih godinu i po dana redovan sagovornik u tekstovima o omiljenoj temi tabloida – ubistvu pevačice Jelene Marjanović, naročito u Informeru i Telegrafu, gde komentariše informacije iz istrage do kojih tabloidi navodno dolaze.
Piše kolumnu za nedeljnik “Afera”, u vlasništvu Gradiše Katića koji je tokom akcije “Sablja” hapšen kao pripadnik zemunskog klana.
Potpisivan kao operativac DB-a, kriminolog, ali i privatni detektiv, Spasić se pojavljivao kao stručnjak za različite teme, između ostalog dešavanja na Kosovu, izmišljene seks-afere sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović, a portal Srbijadanas.com je preneo i Spasićeve pohvale Aleksandru Vučiću nakon njegove pobede na predsedničkim izborima.
“Možemo reći da se radi o jednoj briljantnoj pobedi.”
Tabloidi, međutim, čitaocima propuštaju da ukažu na jedan kontroverzan detalj – Spasiću se u Belgiji sudi za organizovanje političkog ubistva.
On je novembra prošle godine pred briselskim sudom osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog naručivanja ubistva kosovskog aktiviste Envera Hadrija 1990. godine. U istom postupku osuđeni su i kriminalci Andrija Drašković i Veselin Vukotić kao izvršioci.
Presuda je zatim ukinuta i postupak vraćen na ponovno suđenje. Božidar Spasić je za Raskrikavanje rekao da ga ceo taj slučaj uopšte ne zanima.
Njegov zastupnik, a ujedno i njegov sin, Srđan Spasić, nije mogao da precizira u kojoj je fazi postupak, jer, kako kaže, nikakve zvanične informacije nemaju od suda, niti su o bilo čemu obaveštavani bilo kakvim pozivim i dopisima.
“Ja sam pročitao, a ima tome neko vreme, da je to ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje. Ne mogu definitivno da potvrdim, ali realno, nešto mora da se završi. Nije završeno”, kaže Srđan Spasić.
Spasić je u svojoj knjizi iz 2000. godine “Lasica koja govori” napisao da stoji iza ubistva Hadrija koji je tretiran kao terorista i detaljno naveo kako je ubistvo izvršeno. Knjiga je na sudu korišćena kao dokaz protiv njega.
U intervjuu za KRIK novembra prošle godine, Spasić je negirao da je organizovao ubistvo, a knjigu je opisao kao romantizovanu bajku u kojoj je u svom liku personifikovao Službu državne bezbednosti, “kako bi priča bila dinamičnija”.
Detaljnu priču o tome pročitajte na sajtu KRIK-a.
Na njegovom sajtu stoji da je tokom svog rada u Službi državne bezbednosti izveo oko 90 operativnih akcija širom sveta kojima je bilo obuhvaćeno nekoliko hiljada pripadnika “ustaško-šiptarskih terorističkih bandi”, kao i da je do 2007. godine radio u svojoj privatnoj detektivskoj agenciji, posle čega je otišao u penziju.
Na pitanja Raskrikavanja o tome šta kvalifikuje Spasića da se pojavljuje kao analitičar u njihovim tekstovima i da li ga smatraju kredibilnim komentatorom uprkos tome što mu se sudi za naručivanje političkog ubistva, iz redakcija Telegrafa i portala Srbijadanas.com nisu odgovorili.
Biljana Stjelja, šefica deska Informera, rekla je da svaka redakcija ima pravo da bira sagovornike za koje smatra da su kredibilni u svojoj oblasti, zbog čega se i odlučuju Spasića kao komentatora “pošto je kao pripadnik DB-a bio učesnik ili svedok mnogih ključnih događaja od sedamdesetih do devedesetih godina, s akcentom na borbu protiv terorista i angažovanja kriminalaca za račun te službe”.
Ipak, dodaju, “isključivo je na našim čitaocima da odluče da li će mu verovati i kakvo će mišljenje imati o njemu”.
“Što se tiče ubistva Hadrija i Spasićeve knjige, samo je njegov problem što se eventualno sam ‘ofirao’ pišući o sopstvenoj ulozi u ubistvu tog albanskog iredentiste, ali mediji nisu ni sud niti sudija da mu presuđuju zbog toga”, zaključuju iz Informera.
