Mediji su najviše kršili poglavlje koje se odnosi na istinitost izveštavanja jer su po rečima članice istraživačkog tima, Aleksandre Grigorov novinari birali izjave „kojima se prenose pretpostavke i nagađanja ili su kreirali delove teksta u kojima navode optužbe ili glasine, poistovećuju činjenice i komentare, dopuštaju samo jednoj strani da pojasni i zauzme svoje stavove“.
Grigorov je rekla i da se kršenje kodeksa koje se odnosi na zaštitu privatnosti najviše krši u rubrici hronika, pri čemu je česta pojava otkrivanja podataka žrtvi – „u jednoj vesti se otkrije ime, u drugoj vesti se otkrije adresa, u trećoj fotografija i kada složimo sve te vesti dobijamo kompletnu sliku o osobi koja je predmet vesti”.
Ovim internet portalima nije bilo strano ni kršenje pretpostavke nevinosti kao i da objavljivanje neprimerenog sadražaja.
„Ovi prekršaji su najviše puta zabeleženi u rubrici šoubiznis i to u transkriptima svađa iz rijalitija i u hronici tokom prenošenja detalja iz nesreće”, rekla je Grigorov.
Prema podacima iz registra medija, portal Srbija danas u vlasništvu je Aleksandre Martinović, nekadašnje suvlasnice firme „Prointer Solutions“ čiji je jedan od vlasnika Slobodan Kvrgić, po tvrdnjama opozicionih partija, blizak Srpskoj naprednoj stranci.
Srbija danas je čest dobitnik sredstava na opštinskim konkursima za projektno sufinansiranje.
Prema podacima baze Kešformisanje Srbija danas doo, izdavač portala Srbija danas je na ime projektnog sufinansiranja samo u 2017. i 2018. dobio više od 13 miliona dinara. Kako smo ranije pisali, ova firma dobija novac i preko povezanih firmi, agencija njihovih zaposlenih ili preduzeća u kojima imaju vlasništvo.
Portal Telegraf u vlasništvu je Srećka Miodragovića, savetnika Veselina Jevrosimovića, vlasnika „ComTrade“ grupe. Iako Jevrosimović nije formalno vlasnik ovog portala, Savet za borbu protiv korupcije je u svom izveštaju iz 2015. godine naveo da on zapravo stoji iza.
Portal Espreso u vlasništvu je kompanije „Adria media group“ Igora Žeželja.
Komisija za žalbe Saveta za štampu je od početka ove godine dobila 130 žalbi što je duplo više u odnosu na prethodnu godinu.
„Ohrabrujuća je činjenica što više ljudi zna da može da nam se obrati i da očekuje da preko Saveta za štampu može da ostvari svoja prava koja su im ugrožena”, rekla je generalna sekretarka Saveta za štampu, Gordana Novaković.
„Medijacijom između redakcija i onoga ko se žali, rešeno je deset žalbi, što znači da su mediji objavili odgovor ili uklonili tekst ili komentar ili šta je već podnosilac žalbe tražio”, objasnila je Novaković.
Najveći broj žalbi podneli su građani (88), potom nevladine organizacije (22), dok su mediji ili novinari na trećem mestu po borju podnetih žalbi (18).
Najveći broj žalbi odnosi se na kršenje istinitosti izveštavanja, a čest problem je i novinarska pažnja kada novinari izostavljaju bitne činjenice. Nepoštovanje privatnosti takođe je sve češći razlog zbog kojeg se građani obraćaju Komisiji za žalbe, zaključila je Novaković.
Član Komisije za žalbe, Bojan Cvejić podsetio je da dve top teme u ovom prvom polugodištu – izbori I korona, nisu bili čest predmet diskusije na sednicama Komisije za žalbe.
Cvejić je međutim naglasio da je Komisija imala dosta žalbi jednih lokalnih na druge lokalne medije. „To su slučajevi da se neko žali da je prepisao tekst, a da nije naveo izvor. Imamo i kampanje na lokalu koje se vode protiv neke ličnosti ili ih mediji vode jedni protiv drugih”, zaključio je Cvejić
