Studenti albanske nacionalne manjine u Skoplju, protestovali su ovog ponedeljka tražeći da im se omogući polaganje pravosudnog ispita na maternjem jeziku, uz tvrdnje da se Zakon o upotrebi jezika ne primenjuje u praksi. Oni navode da su se na protest odlučili nakon što institucije godinama nisu reagovale na njihove zahteve i pozive. Vaseljenska je ovaj skup predstavila kao deo šire nacionalističke agende i povezala ga sa idejom „Velike Albanije”, što studenti odbacuju kao pogrešno tumačenje.
Tokom protesta u Skoplju ovog ponedeljka studenti albanske nacionalne manjine zahtevali su da pravosudni ispit polažu na njihovom maternjem jeziku. Studenti su nezadovoljni zbog nesprovođenja Zakona o upotrebi jezika u Severnoj Makedoniji, koji predviđa da albanski, kao jezik nacionalne manjine koja čini značajan deo stanovništva, ima službenu upotrebu u institucijama, uključujući i pravo na njegovo korišćenje u obrazovanju.
Okupljanje je počelo na Trgu Karpošovo vostanie, a završeno je ispred Ministarstva pravde.
Na ulicama Skoplja studenti su nosili albanske i američke zastave. Protest su podržale albanske stranke sa Kosova, kao i bivša predsednica Vjosa Osmani, dok su podršku pružili i iz organizacije ratnih veterana OVK (Oslobodilačka vojska Kosova).
Ovo je privuklo pažnju i pojedinih srpskih tabloida.
„Šiptari će da ’pojedu’ Makedonce?! Kreće pakao u Skoplju: Albanci izlaze na ulice, najavljene masovne demonstracije”, piše Informer, „Adepti ’Velike Albanije’ blokirali prestonicu Makedonije”, navodi Vaseljenska.
Portal Vaseljenska u tekstu zauzima izrazito pristrasan ton, tvrdeći da albanska dijaspora „ne odustaje od pokušaja da ovu nekada slovensku državu Zapadnog Balkana pripoji svom projektu ’Velike Albanije’”.
Jedan od studenata iz Skoplja Mevlan Memedi za Raskrikavanje kaže da niko od učesnika protesta nije pominjao ideju „Velike Albanije”, već da se legitimni zahtevi izvrću u neutemeljene nacionalističke narative. Kako navodi, apeluje na medije da ne obmanjuju javnost.
„Naš cilj je bio jasan: da se albanskim studentima omogući da polažu ispite na jeziku na kojem studiraju, i ništa više. Svako ko pokušava da to predstavi drugačije zapravo pokušava da podigne međunacionalne tenzije na Balkanu”, rekao je Memedi.
Kao razlog protesta navodi da su iscrpeli sve institucionalne kanale bez odgovora i da su osetili potrebu da se njihov glas čuje „na miran i demokratski način”.
Vaseljenska navodi i da su se „mladi Albanci ponašali krajnje agresivno, vikali su, zviždali i skandirali parole”.
Memedi to demantuje i tvrdi da je protest protekao bez incidenata i nereda.
„Nakon dve godine pokušaja da stupimo u kontakt sa ministrom pravde kako bi se primenio Zakon o upotrebi jezika i Ustav u vezi sa polaganjem pravosudnog ispita na albanskom jeziku, jeziku na kojem i studiramo, naišli smo samo na ćutanje. Suočili smo se sa onim što se može nazvati institucionalnim zanemarivanjem, koje je kulminiralo mirnim protestom sa jednim jedinim zahtevom: da ministar primeni zakon, jer je to naše zagarantovano pravo”, kaže Memedi za Raskrikavanje.
Portal Sputnik izvestio je i da su se tokom demonstracija čuli povici „OVK”.
Memedi potvrđuje da se to dogodilo, ali naglašava da je reč o pojedincima, a ne organizovanom delu protesta.
„Ako pogledate ceo snimak, videćete da su slogani tokom čitavog marša bili ’Studiramo na albanskom’, ’Nema države bez njene omladine’, ’Jednakost’. Ipak, zanimljivo je kako pet sekundi uzvika ’OVK’ dobija više pažnje i medijskog prostora nego sat vremena uzvika ’Jednakost’”, objašnjava Memedi.
Vlasti Severne Makedonije za nastalu situaciju optužile su bivšu vlast.
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski kazao je da je prethodna Vlada donela Zakon o jezicima, te da je upravo deo koji se odnosi na pravosuđe osporen pred Ustavnim sudom.
„Imamo negativno mišljenje Venecijanske komisije, koja kaže da bi trebalo napustiti dvojezičnost u pravosuđu jer postoje izazovi koji su najčešće vezani za vladavinu prava”, rekao je Mickoski.
On je naveo i da je Vlada formirala grupu ustavnih stručnjaka koji rade na rešenju koje će biti i ustavno i u skladu sa međunarodnim standardima, te da će biti pronađeno rešenje „za mnoge izazove i propuste iz prošlosti”.
