Poslanici Evropskog parlamenta (EP) su danas https://www.europarl.europa.eu/news/pt/press-room/20240202IPR17327/serbia-did-not-fulfil-its-commitments-to-free-and-fair-elections-say-meps==usvojili rezoluciju kojom se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji. Ako se dokaže kršenje vladavine prava, poslanici predlažu obustavu finansijske podrške Srbiji od strane Evropske unije. Novinska agencija Tanjug je prenela da je „EP usvojio rezoluciju o Srbiji, ali ne i uslovljavanje finansijske pomoći”, a zatim svoj tekst posle 10-ak minuta ispravila. Portal K1 preuzeo je prvobitnu Tanjugovu vest sa pogrešnim naslovom, a do objavljivanja ovog teksta ga nije ispravio.

Studija Evropske komisije (EK) iz 2018. godine pokazala je da se 10 odsto bačene hrane na godišnjem nivou u Evropskoj uniji (EU) baca zbog nerazumevanja oznaka o datumu isteka roka za upotrebu. Potrošači ne razlikuju u potpunosti oznake „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, te EK već neko vreme radi na smernicama koje bi unapredile terminologiju, format ili vizuelnu prezentnost ovih podataka na omotima proizvoda u Evropskoj uniji. Domaći mediji su mahom netačno i senzacionalistički pisali o ovoj temi, navodeći da se ukidaju rokovi tajanja namirnica, što je za Raskrikavanje demantovano iz EK.

Provladini tabloidi u Srbiji ovih dana pišu o borbi evropskih zemalja zbog krize „koja je uzrokovana ratom u Ukrajini”. „Skokovi” cena namirnica su međutim beleženi i prošle godine, kada rata u Ukrajini nije bilo. Prema recima ekonomista - rat u Ukrajini samo dodatno utiče na porast cena, a dalje posledice ćemo tek videti. Dok tabloidi rast cena i nestašice robe isključivo pripisuju ratu u Ukrajini, o istom problemu povećanja cena u Srbiji - ćute.

Ovih dana se na društvenim mrežama dele tvrdnje da su u novembru 2014, na predlog Rusije, Ujedinjene nacije usvojile rezoluciju protiv veličanja nacizma, te da su protiv njenog usvajanja glasale SAD, Kanada i Ukrajina. Iako su ove tvrdnje tačne, rusofili ih, usled nedostatka konteksta, koriste kao argument da su pomenute države pronacistički orijentisane. Inače je reč o rezoluciji čije se verzije gotovo jednom godišnje, godinama unazad, nađu pred Ujedinjenim nacijama, a države koje se protive njenom usvajanju, tvrde da je reč o instrumentu kojim Rusija sledi svoje političke ciljeve. Ove države međutim jasno osuđuju svako veličanje nacizma.

Prorežimski tabloid Informer piše pozivajući se na dokument „Vizija Džoa Bajdena američkih odnosa sa BiH” da će kandidat demokrata za predsednika SAD-a, Džo Bajden, u slučaju pobede na predstojećim američkim izborima - ukinuti Republiku Srpsku (RS) i po svaku cenu uvući Bosnu i Hercegovinu (BiH) u NATO. Ipak, u dokumentu za koji se i ne zna da li je autentičan „Vizija Džoa Bajdena američkih odnosa sa BiH” ne piše da će Bajden ukinuti Srpsku, već da će on podržavati suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički kartakter BiH, ali i njen pristup Evropskoj uniji i NATO-u.