Društvena mreža Telegram je poslednjih godina postala popularna platforma i među onima koji imaju „alternativni” pogled na stvarnost - na pandemiju, migrantsku krizu ili rat u Ukrajini. Tamo se mogu naći brojni skeptici koji ne veruju nauci, institucijama kao ni mejnstrim medijima i koji svoje informacije sakupljaju po opskurnim rukavcima interneta. Postojanje ovakvog mesta je moguće zahvaljujući tome što ova mreža ima značajno slabiju regulaciju sadržaja, za razliku od, na primer, Fejsbuka. Prema pisanju Blumberga, EU ovih meseci pokušava da utvrdi da li je moguće i Telegram podvesti pod Zakon o digitalnim uslugama koji važi na tlu Unije, a koji bi ovu mrežu naterao da poštuje stroga pravila. U međuvremenu, pojedini „antiglobalistički” orijentisani glasovi u Srbiji ovo nazivaju cenzurom.

Pre dva dana je u Evropskom parlamentu usvojena tzv. anti-SLAPP direktiva, uputstvo za države članice u borbi protiv SLAPP tužbi - onih čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već ućutkivanje medija, aktivista i svih koji istražuju ili kritikuju rad moćnika. Direktiva će, između ostalog, omogućiti sudijama u zemaljama EU da odmah odbace SLAPP tužbu, i pre pokretanja sudskog postupka, kao i da dosude odštetu žrtvama ovakvih postupaka. Direktiva se neće primenjivati u Srbiji, ali jeste važan korak - reč je o krovnom dokumentu koji će zakonski regulisati rastući problem ovakvih tužbi u Evropi i može poslužiti kao vodič za nacionalne inicijative. Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa kaže da nekoliko nevladinih i medijskih organizacija u Srbiji radi na formiranju mreže kroz koju će zagovarati promene domaćeg zakonodavstva, budući da je Srbija na 10. mestu u Evropi po broju ovih tužbi.

U nameri da da svoj doprinos izbornoj kampanji, prorežimski portal Srbija Danas odabrao je da nahvali vlast pričom o tome kako Srbija hrli ka EU zahvaljujući naprednjacima. Argument im je spisak poglavlja koja je Srbija otvorila od početka pristupnih pregovora u januaru 2014. godine. Ipak, ovo i nije baš za ponos, jer je Srbija dosad otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a u međuvremenu zatvorila svega dva - ona koja se odnose na nauku i obrazovanje, koja su otvorena i zatvorena istog dana.

Da li vam je, kao čitaocu vesti, važno što je za godinu dana od zagađenog vazduha u Srbiji umrlo najmanje oko 16.000 ljudi, prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine? Da li vam je važna informacija da je naša zemlja u samom evropskom vrhu po zagađenosti i stopi smrtnosti? Ove informacije su se našle i u najnovijem izveštaju ove agencije o štetnosti zagađenja po zdravlje, ali ne i u tekstu RTS-a koji nalaze agencije prenosi samo delimično - tekst je fokusiran na stanje vazduha u EU, a katastrofalna situacija u Srbiji se ne spominje.

Ovih dana su pojedini portali objavili da „od sledeće godine Srbi neće moći više slobodno u Evropsku Uniju“. U tekstovima saznajemo da je reč o uvođenju tzv. ETIAS-a, sistema onlajn prijave za odobravanje putovanja u zemlje EU. U pitanju je, međutim, klikbejt novinarstvo - uvođenje ovog sistema nije rezervisano samo za građane Srbije, a osim toga, ono je u planu još od 2016. godine i predstavlja jedan dodatni administrativni korak pre putovanja, a ne ograničavanje slobode putovanja, kako to naslovi sugerišu.