Raskrikavanje je analiziralo više od 4.000 tekstova o ratu u Ukrajini koji su od početka februara do kraja jula objavljeni u Večernjim novostima, Informeru, Srpskom telegrafu, Blicu i listu Danas. Od tog broja, oko 1.600 tekstova (40 odsto) ocenjeno je kao pristrasno prema nekom od aktera - Rusiji, Ukrajini ili Zapadu. U tom uzorku dominiraju tekstovi koji su pozitivno intonirani ka Rusiji i negativno intonirani ka Zapadu.

Neprofesionalno pisanje tabloida o maloletnoj Moniki Karimanović donelo je Savetu za štampu na desetine žalbi - kako navode iz ovog tela koji odlučuje o povredi Kodeksa novinara Srbije, nikada im se toliko ljudi nije obratilo u vezi sa nekim slučajem. Komisija za žalbe je utvrdila da su Srpski telegraf, Informer, Alo, Kurir i Blic višestruko prekršili Kodeks i ugrozili privatnost i dostojanstvo ove devojčice u više od trideset tekstova.

Kupovinom oko 43 odsto nemačke kompanije Axel Springer, američki investicioni fond KKR postao je njen većinski vlasnik. Time je KKR postao i suvlasnik firme Ringier Axel Springer Media koja je prisutna na medijskom tržištu Srbije kao izdavač Blica, NIN-a, specijalizovanih magazina i nekoliko portala. Ovu kupovinu, vrednu skoro 3 milijarde evra, u decembru je odobrila i naša Komisija za zaštitu konkurencije.

Na naslovnim stranama Blica i Informera objavljeno je da su se Vučić i Merkelova sastali u Njujorku i razgovarali o Kosovu, a Informer je izvestio i šta je tačno Vučić poručio kancelarki. Ipak, u momentu kada tabloidi iznose ove „informacije" pomenuti sastanak se nije ni dogodio jer je u međuvremenu odložen za utorak 24. septembar. Iako je naslovna strana Informera izmenjena u međuvremenu, ostaje otvoreno pitanje da li i kako Informer unapred zna ko će šta izgovoriti, ili je zapravo reč o izmišljenim izjavama i izmišljenim anonimnim izvorima?

Portal Srpska info objavio je da su građani Republike Srpske u njihovoj anketi na pitanje ponovnog uvođenja vojnog roka većinom “imali pozitivne komentare” i bili “gotovo jednoglasni”. Povod im je kako pišu, ponovno uvođenje vojnog roka u Srbiji. Međutim, u Srbiji nema ponovnog uvođenja vojnog roka već se, kako je to objasnilo ministarstvo odbrane, radi o redovnom pozivanju vojnih obveznika prevedenih u rezervni sastav, starijih od 30 godina, koji nisu odslužili vojni rok i da će tokom godine biti “pozvano na obuku nekoliko stotina vojnih obveznika iz ove kategorije kako bi stekli osnovna vojnička znanja.”