Glavna tema sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu ovog četvrtka bili su brojni, uglavnom tabloidni, tekstovi o otmici maloletne Monike Karimanović koja je pronađena živa nakon deset dana zatočeništva u rukama Ninoslava Jovanovića.

Četiri žalbe protiv četiri tabloida podneli su njeni roditelji, Robert i Aleksandra, a još pet žalbi je podnela Mreža organizacija za decu Srbije.

Mimo ovih, kako je rekla sekretarka komisije Gordana Novaković, podneto im je još žalbi o kojima ipak nisu odlučivali jer se tiču istih tekstova. Žalili su se, između ostalih, i Ministarstvo informisanja, nevladine organizacije i nekoliko građana.

„Nikada se nije dogodilo da nam se u vezi sa bilo kojim slučajem obrati ovoliko ljudi, što dovoljno govori o tome koliko je javnost bila uznemirena“, navodi Novaković.

Roditelji devojčice žalili su se na naslovne strane i tekstove koji su u Srpskom telegrafu, Informeru, Alou i Kuriru objavljeni 9. januara, nakon što je osumnjičeni za otmicu i silovanje Ninoslav Jovanović dao iskaz pred niškim tužilaštvom.

Tabloidi su na naslovnicama najavljivali skandalozne detalje napisima: „Četiri puta sam silovao Moniku“ (Srpski telegraf), „Priznajem, šišao sam i silovao Moniku“ (Informer), „Monika, tvoj otac mi je ukrao dijamant“ (Alo) i „Monika mi je pobegla 4. dana ali sam je stigao“ (Kurir).

Pomenutim naslovima, kako su naveli, novinari su ugrozili privatnost i dostojanstvo njihove ćerke i izložili je riziku objavljujući njeno ime i fotografiju.

Na žalbe su odgovorili Kurir i Alo. Njihova obrazloženja se svode na to da je nisu ugrozili ni na koji način, da je interesovanje javnosti bilo ogromno, kao i da su mediji dosta pomogli da se ona pronađe.

Ipak, Komisija je jednoglasno odlučila da je svaki od ovih tabloida višestruko prekršio Kodeks.

„Prekršene su tačke koje se odnose na nerazlikovanje činjenica i komentara, zaštitu dostojanstva dece i žrtava zločina, poštovanje integriteta i osoba o kojima se piše i zabranu otkrivanja identiteta“, naveli su iz Komisije.

Podsetimo, upravo zbog ovih tekstova je Ministarstvo informisanja podnelo prekršajne prijave protiv tih tabloida, a Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe zbog sumnje da je pojedine detalje iz Jovanovićevog iskaza dostavila medijima.

Zbog istog slučaja Savetu se žalila i Mreža organizacija za decu Srbije za više desetina tekstova objavljenih u ovim tabloidima i Blicu od 25. decembra do 12. januara. Komisija je ustanovila da ima prekršaja u čak 33 teksta.

Osim pomenute četiri tačke, ovi mediji su prekršili i onu koja se odnosi na zloupotrebu emocija drugih ljudi, žrtava i njihovih porodica.

Uvrede Mitrovića na Đilasov račun i Ministarstvo protiv Blica

Osim slučaja Monike Karimanović, na dnevnom redu je bila i žalba članice Komisije za žalbe Vide Petrović Škero protiv Pinka, Informera, Republike i Srbije danas. Oni su, naime, objavili otvoreno pismo Željka Mitrovića u kome vlasnik Pinka poredi Dragana Đilasa sa „parazitskom vrstom bakterije“ i „mutiranim patogenom“.

Tekst, kako se navodi, sadrži neproverene i uvredljive tvrdnje koje grubo povređuju Đilasovu čast, ugled, dostojanstvo i integritet.

Prekršeni su članovi koji se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, novinarsku pažnju i poštovanje privatnosti.

Raspravljalo se i o žalbi Ministarstva kulture i informisanja protiv Blica zbog dva teksta.

U prvom - „Dok ministar odugovlači, princeza i ćerka rade šta hoće“ – navodi se da ministar Vladan Vukosavljević odugovlači posao povraćaja državne imovine i izbegava precizne dogovore o stanju skupocenih umetnina koje porodica Karađorđević navodno pokušava da prisvoji.

Novinarka, prema rečima ministarstva, nije objavila odgovor na jedno od pitanja koje im je postavila već je napisala da od ministarstva na tu temu nije saznala „ništa“.

Problematičan je bio još jedan tekst - „Karađorđevići traže sliku od muzeja da bi konačno odložili vraćanje vrednih dela”. U njemu su iznete spekulacije da princeza Katarina Karađorđević i njena ćerka izmišljaju da Narodni muzej treba da im vrati jednu umetničku sliku, a u svemu tome imaju podršku Vukosavljevića.

Zamerka ministarstva je ovde bila da novinarka nije konsultovala nijedan drugi izvor mimo anonimnih, te da su izneli nepotpune informacije i neosnovane optužbe.

Blic je u odgovoru istakao da je ministru data mogućnost da se izjasni, kao i da su preneti odgovori ministarstva, ali da su ti odgovori, iako su pitanja postavljena više puta, uvek bili istovetni.

Komisija je odlučila da je i Blic prekršio Kodeks u tački koja se tiče dužne novinarske pažnje odnosno zabrane da se prećutkuju informacije koje su bitne za kontekst, kao i da se konsultuju svi relevantni izvori.