Deo srpske opozicije u Strazburu zatražio je individualne sankcije za nekoliko pojedinaca iz državnog vrha, uključujući i Aleksandra Vučića. Provladini tabloidi to preveli kao udar na državu, odnosno kao zahtev da se sankcije uvedu Srbiji. Time su Vučića praktično izjednačili sa institucijama. Ali šta je zapravo traženo, kako funkcionišu sankcije EU i zašto se uopšte sankcionišu pojedinci?

Uporedo sa blokadama većine fakulteta u Srbiji, koje su ušle u treći mesec, provladini tabloidi na razne načine pokušavaju da diskredituju studente u blokadi i njihove aktivnosti. Dok studenti traže ispunjenje zahteva, tabloidi ih povezuju sa strancima, međunarodnim institucijama, opozicijom - insistirajući da oni ne deluju samostalno. Poslednji primer osvanuo je na jučerašnjoj naslovnoj strani Informera na kojoj je udarna vest bila da proteste u Srbiji diktira aktuelni ambasador EU u Srbiji.

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) su danas https://www.europarl.europa.eu/news/pt/press-room/20240202IPR17327/serbia-did-not-fulfil-its-commitments-to-free-and-fair-elections-say-meps==usvojili rezoluciju kojom se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji. Ako se dokaže kršenje vladavine prava, poslanici predlažu obustavu finansijske podrške Srbiji od strane Evropske unije. Novinska agencija Tanjug je prenela da je „EP usvojio rezoluciju o Srbiji, ali ne i uslovljavanje finansijske pomoći”, a zatim svoj tekst posle 10-ak minuta ispravila. Portal K1 preuzeo je prvobitnu Tanjugovu vest sa pogrešnim naslovom, a do objavljivanja ovog teksta ga nije ispravio.

Studija Evropske komisije (EK) iz 2018. godine pokazala je da se 10 odsto bačene hrane na godišnjem nivou u Evropskoj uniji (EU) baca zbog nerazumevanja oznaka o datumu isteka roka za upotrebu. Potrošači ne razlikuju u potpunosti oznake „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, te EK već neko vreme radi na smernicama koje bi unapredile terminologiju, format ili vizuelnu prezentnost ovih podataka na omotima proizvoda u Evropskoj uniji. Domaći mediji su mahom netačno i senzacionalistički pisali o ovoj temi, navodeći da se ukidaju rokovi tajanja namirnica, što je za Raskrikavanje demantovano iz EK.

Provladini tabloidi u Srbiji ovih dana pišu o borbi evropskih zemalja zbog krize „koja je uzrokovana ratom u Ukrajini”. „Skokovi” cena namirnica su međutim beleženi i prošle godine, kada rata u Ukrajini nije bilo. Prema recima ekonomista - rat u Ukrajini samo dodatno utiče na porast cena, a dalje posledice ćemo tek videti. Dok tabloidi rast cena i nestašice robe isključivo pripisuju ratu u Ukrajini, o istom problemu povećanja cena u Srbiji - ćute.