Iznošenje žalbi i tužioca i odbrane na prvostepenu presudu Višeg suda trajalo je od ponedeljka, a narednih dana će Apelacioni sud održavati zatvorene sednice na kojima će ili odlučiti o žalbama i doneti pravosnažnu presudu, ili će otvoriti postupak.

Taj postupak, odnosno pretres, Apelacioni sud otvara ukoliko proceni da je Viši sud pogrešno ili nepotpuno utvrdio činjenično stanje, pa je neophodno izvoditi nove dokaze ili ponavljati one koje je sud već izvodio ili odbacivao. To može podrazumevati uvid u razne spise, čitanje iskaze svedoka ili njihovo ponovno ispitivanje i slično. Tek nakon obavljenog pretresa, sudije će glasati o presudi i doneti pravosnažnu odluku.

Prošli put je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu (koja je bila gotovo identična sa drugom presudom o kojoj se sad odlučuje) i vratio je na ponovno suđenje. Ovoga puta, to neće biti slučaj - kako definiše zakon, Apelacioni sud ima konačnu reč: presudu može da ukine i oslobodi okrivljene, može da je potvrdi ili da je preinači odnosno izmeni u nekim delovima.

Nije poznato kada će pravosnažna presuda biti doneta.

Podsetimo, postupak traje od 2014. godine kada je podignuta optužnica, a suđenje je počelo godinu dana kasnije. Od ubistva ovog novinara su prošle skoro 24 godine.

Zora Dobričanin Nikodinović: U presudi ništa ne valja

Glavnu reč na današnjem zasedanju imala je Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica dvojice bivših pripadnika DB-a, Milana Radonjića i Ratka Romića. Ona je do detalja analizirala prvostepenu presudu i iskaze raznih svedoka, citirala propise, sudsku praksu i komentare zakona, pa i analizirala pojmove „niske pobude“ i „umišljaja“ i to sve u okviru iznošenja žalbe. Zbog toga je izlaganje trajalo satima, pa je ulazila i u raspravu sa sudijama koje su je opominjale da skrati.

Prva stvar na koju se osvrnula ticala se prekoračenja optužbe, na šta je juče skrenuo pažnju i Vladimir Marinkov, branilac Radomira Markovića, kao i sam tužilac.

Ovo prekoračenje optižnice od strane suda, podsetimo, razlog je što je presuda „oborena“ u prošloj rundi suđenja. Radi se o tome da su za ubistvo bila optužena četvorica pripadnika DB-a da bi Viši sud kao izvršioca uveo petu osobu, NN lice. Čak i nakon obaranja prve presude i vraćanja na ponovno suđenje, Viši sud je opet presudio identično.

Advokatica je podsetila da ovako nešto ne samo da je u suprotnosti sa stavom Apelacionog suda koji je naložio da se suđenje ponovi i nedostaci isprave, nego je u suprotnosti sa propisima i sudskom praksom.

„Presuda se može odnositi samo na optuženo lice i samo za delo za koje je optuženo, što ovde nije slučaj“, navela je.

Kako je pojasnila, to znači da su i njeni klijenti, Milan Radonjić i Ratko Romić, optuženi za jedno, a osuđeni za drugo. Naime, Radonjić je optužen da je, zahvaljujući tome što je tajno pratio Slavka Ćuruviju tog dana, omogućio Romiću i Miroslavu Kuraku da znaju njegovo kretanje kako bi ušli za njim u haustor zgrade u kojoj je živeo, a gde ga je Kurak, prema optužnici, likvidirao. Međutim, presuda je konstatovala da je o Ćuruvijinom kretanju Radonjić upoznavao Romića i Kuraka a preko njih i nepoznatog izvršioca kome su svi oni omogućili da izvrši krivično delo.

„To mom klijentu Radonjiću nije bilo stavljano na teret i od toga se nije branio“, rekla je i podsetila da okrivljeni, po zakonu, ima prava da zna od kojih tačno optužbi se brani, kao i da sud ne sme da izlazi iz činjeničnog okvira koji postavlja optužnica.

Dobričanin Nikodinović smatra i da je presuda nerazumljiva, puna kontradiktornosti, nelogičnosti i „događaja koji se nisu dogodili“. Između ostalog, istakla je da nema ni dokaza ni iskaza o tome kako je došlo do dogovora o likvidaciji, kako su okrivljeni komunicirali o ubistvu, ko je koga angažovao i ko je i kako angažovao NN lice.

Istakla je i da se o NN licu ne zna ništa.

„Da li je NN lice iz Resora državne bezbednosti, iz koje je države, kog je pola? Niti nam je poznato niti se sud time bavio“, prokomentarisala je Dobričanin Nikodinović.

Takođe, opet je ponovila ono na čemu je odbrana svih ovih godina insistirala - da sud nije ispitivao indicije da je Ćuruviju ubio kriminalac Luka Pejović, kao ni da je ubijen zbog para jer je navodno, prema njihovim tvrdnjama, nosio torbu sa 415.000 dolara neposredno pred ubistvo.

„Optužnica je pisana na osnovu medijskih spinova i scenarija, jer je od 2000. do danas objavljeno toliko tekstova i dramatizovanih emisija o ubistvu po principu „sto puta ponovljena laž““, rekla je ona i ponovila da se ovde sudi Državnoj bezbednosti i režimu Slobodana Miloševića.

Dobar deo izlaganja posvetila je i osporavanju podataka sa baznih stanica - kao i njen prethodnik Vladimir Marinkov, rekla je da se radi o nezakonito pribavljenim dokazima, dovodeći u pitanje i njihovu autentičnost. Navela je da su se podaci sa baznih stanica tada uništavali nakon godinu dana, što se ovde nije desilo, već su se pojavili šest, odnosno dvanaest godina nakon što je trebalo da budu uništeni.

Reč je, podsetimo, o podacima mobilnih operatera koji, kako se navodi u optužnici, pokazuju da su u vreme ubistva Kurak i Romić bili u blizini lica mesta i da su intenzivno komunicirali sa Milanom Radonjićem, načelnikom beogradskog centra Resora državne bezbednosti.

Dobričanin Nikodinović je osporavala i tvrdnju iz presude o tome da je Romić koristio službeni golf bele boje u vreme likvidacije - više puta je danas, kao i u toku postupka, ponovila da ni beli golf, ni Romića, niko nije video u blizini mesta ubistva Ćuruvije.

Zbog svog preopširnog izlaganja koje je iziskivalo više sati, nju je u jednom trenutku prekinula predsednica sudskog veća Nada Hadži Perić i rekla joj da nema potrebe da čita celu žalbu jer je ona dostavljena sudijama, već da se fokusira na najbitnije.

„Svaka reč ovde je najbitnija. Ja ne mogu da referišem dve žalbe (jedna o Milanu Radonjiću, druga o Ratku Romiću, prim. aut) za sat vremena“, rekla je.

Sudija Dragan Ćesarović joj je takođe rekao da samo treba da izloži šta ne valja u presudi, a Dobričanin Nikodinović je navela da „ne valja ništa“.

Žalbe Radonjića i Romića

Nakon Zore Dobričanin Nikodinović, svoje žalbe su obrazložili i njeni klijenti, Milan Radonjić i Ratko Romić.

Radonjić, koji je u to vreme bio načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, nepravosnažno je osuđen jer je organizovao ubistvo na terenu, odnosno Romiću i Kuraku davao informacije o Ćuruvijinom kretanju tog dana, kako bi ga oni likvidirali u haustoru.

Inače, nije sporno da je Ćuruvija bio praćen pre ubistva, zvanično zbog svojih kontakata sa stranim ambasadama i organizacijama, a pratnja se odvijala i tog popodneva da bi bila naglo prekinuta nekoliko minuta pre ubistva. Prema optužnici, to je izvedeno zato da pripadnici DB-a koji su ga pratili po ulicama ne bi videli samu likvidaciju ni izvršioce.

Radonjić se osvrnuo i na svoj rad u beogradskom centru Državne bezbednosti, navodeći da „nikada nije izdao nalog suprotan pravilima službe“.

„Prekinuo sam pratnju Ćuruvije u trenutku kada mi je javljeno da je ostvaren kontakt na drugoj mreži“, rekao je Radonjić dodajući da „nije imao nikakvih informacija o tome šta se dešavalo kada je prekinuo pratnju“.

Radonjić je negirao i iskaze Milorada Ulemeka Legije, kao i svedočenja „zemunaca“, koji su tvrdili da su čuli da su Ćuruviju ubili „oni Radonjini“. Zemunci su kasnije na suđenju rekli da im je prećeno i da ne žele da ponove svoje iskaze.

Legijine izjave je Radonjić nazvao „konstrukcijom“ i naveo da one nikada nisu proverene iako je to više puta zahtevao od suda.

Zatim je svoju žalbu čitao i okrivljeni Ratko Romić, osporavajući iste navode koje je prethodno osporavala i Dobričanin Nikodinović - o NN licu, belom golfu, izjave Ulemeka.

Istakao je da se NN lice nije spominjalo tokom suđenja, da sud nije objasnio na koji način su mu Kurak i on omogućili da likvidira Ćuruviju, te da je sud „izmislio“ da su Kurak i on bili u kontaktu sa NN licem - osvrnuo se i na izveštaje baznih stanica, te upitao kako „Kurak i on nemaju zabeležene razgovore sa NN licem“.

Negirao je i navode da je tog dana vozio službeni beli golf, kojim je, prema presudi, došao i otišao sa mesta ubistva.

„Sud je izmislio za beli golf, iako ne postoje dokazi za ovo, nijedan svedok nije svedočio da je bilo belog golfa, niti da smo viđeni Kurak i ja“.

I on se na kraju svog izlaganja osvrnuo na Miroslava Ulemeka Legiju i pripadnike zemunskog klana, braću Simović, navodeći da su njihova svedočenja u svim postupcima ocenjena kao „neistinita i neprihvatljiva“, dok su u ovom postupku prihvaćena.

„Ulemek je 2016. (na suđenju, prim.aut) rekao da nema saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije“, rekao je Romić, a ovo je danas više puta ponovila i njegova advokatica Dobričanin Nikodinović - da je Ulemek u nekoliko navrata na suđenju rekao da nema dokaza o tome ko je ubio Ćuruviju, iako je u istrazi praktično ukazao na pripadnike DB-a kao na krivce.