Tanjugov netačni citat Izetbegovića uzburkao domaće medije
27.11.2017. Marija Vučić Bakir Izetbegović (foto: Wikimedia)
Iako je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović u intervjuu za Dojče vele (DW) na pitanje hoće li BiH priznati Kosovo izjavio da se “nada” da hoće, Tanjug je to netačno citirao i naveo da je Izetbegović odgovorio sa “da”. Uprkos tome što se direktno u intervjuu može proveriti šta je tačno rečeno, domaći mediji i političari su narednih dana poveli kampanju protiv Izetbegovića.
Na direktno pitanje hoće li BiH priznati kosovsku nezavisnost, Izetbegović je kratko rekao: “Da”. 1
1
U video-intervjuu, koji je lako dostupan na Internetu, može se čuti da je na pitanje novinara “Hoće li Bosna i Hercegovina u jednom trenutku da prizna Republiku Kosovo”, Izetbegović odgovorio “Nadam se da”.
Razlika između “Da” i “Nadam se da” postoji utoliko što prvo implicira da je priznavanje Kosova od strane BiH izvesno i da se politički vrh BiH dogovorio oko toga, dok “Nadam se da” govori o tome da je Izetbegovićev stav da Kosovo treba priznati, ali da to nije gotova stvar.
Intervju Bakira Izetbegovića (Dojče vele - DW)
I sam je u intervjuu izneo svoj politički stav o tome da je Kosovo trebalo dosad da bude priznato, ali nigde nije rekao da će se to i desiti. Naprotiv, on je naglasio da je za takve odluke neophodan konsenzus u BiH.
“Za priznanje Republike Kosovo, kao i za poboljšanje odnosa, poput viznog režima, potreban je konsenzus na nivou BiH. Ako srbijanski političar u Predsedništvu, Parlamentu, Veću ministara… to neće, onda to ne dobija uprkos mojoj dobroj volji. Što se mene tiče, Kosovo je dosad trebalo biti priznato. Evo sad će se naljutiti moje kolege Srbi, ali naši pokušaji da se to uradi samo su naneli štetu odnosima unutar BiH, ništa nisu pomogli Kosovu”, rekao je Izetbegović u intervjuu.
Predsedništvo BiH, koje je po Ustavu ove republike između ostalog ovlašćeno da vodi spoljnu politiku, sastoji se od tri člana - Bošnjaka, Hrvata i Srbina koji se bira sa teritorije Republike Srpske.
U Ustavu je jasno definisano da će “Predsedništvo nastojati da usvoji sve odluke Predsedništva putem konsenzusa”, ali da, ako do njega ne dođe, član koji se ne slaže sa odlukom može je proglasiti destruktivnom po vitalni interes entiteta za teritoriju sa koje je izabran, o čemu dalje glasa Narodna skupština teritorije sa koje je član.
Da u vezi sa priznavanjem Kosova u BiH nema konsenzusa, ubrzo je potvrdio i srpski član Predsedništva Mladen Ivanić, takođe u razgovoru za DW.
“Dok sam ja sigurno to neće biti… Kao neko ko ima tu mogućnost, ja ću tu mogućnost da koristim i dok sam ja ovde, Kosovo sigurno neće biti priznato”, rekao je Ivanić.
Nakon što je Tanjug plasirao dezinformaciju, Izetbegović je saopštio da je agencija iskrivila samu suštinu izjave i da je preneta netačno, izvan konteksta i tendenciozno, te da je slučaj izazvao “neprimerene i predimenzionirane reakcije”.
Izetbegović ne demantuje današnjim saopštenjem ništa od onog što je rekao, a Tanjug preneo, pa ni svoj politički stav o nezavisnosti Kosova, već pokušava da negativan odjek svoje političke poruke preusmeri na Tanjug i na taj način obezbedi neku vrstu amnestije za sopstveni politički faul. Cela teza o "lažnoj vijesti", nameri i konstrukciji, koja se prebacuje Tanjugu, zasnovana je na nepreciznosti u odgovoru na pitanje da li će BiH priznati Kosovo. 2
2
Izetbegović politički stav o nezavisnosti Kosova - da je Kosovo trebalo priznati - nije sporan, s obzirom na to da je i pojašnjen u samom intervjuu. Njegovo saopštenje se odnosi upravo na izjavu koja je izazvala “seriju neprimerenih i predimenzioniranih reakcija”, a to je Tanjugova prvobitna verzija njegovog odgovora na pitanje da li će BiH priznati Kosovo.
Takođe, “Nadam se da” je veoma precizan odgovor, posebno uzevši u obzir ostale delove intervjua u kojima Izetbegović govori o ovoj temi i ističe da njegov politički stav, takav kakav je, nije dovoljan da se priznanje i desi, s obzirom da oko toga ne postoji konsenzus u državnom vrhu BiH.
Izostavljanje dve reči u Tanjugovoj prvobitnoj vesti iskoristili su što političari, što mediji, za ubeđivanje javnosti da je postupak BiH atak na naš teritorijalni integritet i da je nedopustiv. Proizvodnja novog državnog neprijatelja potrajala je nekoliko dana.
Narednih dana se u javnosti spekulisalo o tome da li je greška Tanjuga bila slučajna ili namerna i da li je nastala politička histerija bila potrebna srpskim vlastima za neke druge ciljeve, pa se moglo čuti da je “zaoštrena retorika u funkciji predizbornih kampanja”, da je Srbiji potrebna “patriotska priča” zbog Vučićeve posete Briselu tih dana, da je ovo pokušaj da se izdejstvuje što bolja startna pozicija u pregovorima sa BiH o granicama...
I dalje nejasan status Tanjuga
Nakon dva propala pokušaja privatizacije nekadašnje državne agencije, 31. oktobra 2015. godine je prestao da važi Zakon o Tanjugu, a u skladu sa Zakonom o javnom informisanju donetom godinu dana ranije koji obavezuje državu na potpuni izlazak iz vlasništva u medijima.
Nekoliko dana kasnije je Vlada Srbije donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga koja je propisivala, između ostalog, da se zaposlenima isplate zarade i otpremnine i da direktor Tanjuga potom podnese prijavu za brisanje iz registra privrednih društava.
Uprkos tome što su od tada prošle dve godine, Tanjug ne samo da i dalje nije izbrisan iz registra, nego i dalje radi pod nejasnim okolnostima i po više osnova prima novac od državnih institucija.
Početkom novembra ove godine, ministar informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da je ministarstvo poslalo Vladi predloge za rešavanje statusa ove agencije. Konkretno rešenje, prema njegovim očekivanjima, biće doneto nakon usvajanja nove Medijske strategije čiji bi nacrt, prema najavama, trebalo da bude usvojen do kraja 2017. godine.
