Informer je u današnjem štampanom izdanju, povodom obeležavanja 27. godina od genocida u Srebrenici, već u naslovu negirao da se genocid uopšte dogodio. Opsežan tekst u kojem navodi svoje „argumente” objavio je pod naslovom - „Lažete! U Srebrenici nije počinjen genocid”.

Portal tabloida Alo je preuzeo Informerov tekst izmenivši samo naslov u kojem tvrdi „NIJE BILO GENOCIDA, DOKAZI SU TU Svi ćute o hiljadama srpskih civila koje su pobili muslimani iz Srebrenice! Zapad ne prestaje da laže i ucenjuje”.

„I sud u Hagu i međunarodni eksperti na čelu sa Gideonom Grajfom utvrdili su da nema ni govora o genocidu u Srebrenici, ali to ne sprečava zapadne silnike da lažu i ucenjuju Srbe”, pišu Informer i Alo.

Sud u Hagu međutim nije „utvrdio da nema ni govora o genocidu u Srebernici”, kako to pišu tablodi u prvim pasusima teksta. Ovaj sud je utvrdio upravo suprotno - da je u Srebrenici počinjen genocid i zbog njega je osuđeno više pojedinaca.

„Pretresno veće je došlo do sledećih neoborivih zaključaka da su snage bosanskih Srba u julu 1995. pogubile između sedam i osam hiljada muškaraca i mladića bosanskih Muslimana; da su žrtve bile civili ili ratni zarobljenici; da su masakr i kasnija operacija prikrivanja bili planirani i dobro organizovani; i da je to bilo delo genocida”, navodi se na sajtu Haškog tribunala.

Tabloidi su kao argument naveli mišljenje sudije Priska Matimba Nijambe, koja je bila članica apelacionog veća koje je u junu prošle godine potvrdilo presudu kojom je bivši general Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Nijambe je u opsežnom izdvojenom mišljenju, koje je deo pravosnažne presude Mladiću, iznosila argumente kojim je osporila većinu optužbi, tvrdeći i da je sudsko veće napravilo određene greške.

Njeno mišljenje međutim nije zvaničan stav Haškog tribunala, te je pogrešno tvrditi da je ovaj sud utvrdio da se genocid nije dogodio.

Tabloidi su prošle godine takođe veličali ovu sudiju, navodeći da je ona tražila oslobađanje Ratka Mladića, što nije tačno. Kako je Raskrikavanje tada pisalo, ona je tražila ponovno suđenje za njega.

Kao argument da genocida nije bilo, tabloidi koriste i Izveštaj nezavisne međunarodne komisije o Srebrenici, koju je predvodio izraelac Gideon Grajf.

Ovaj izveštaj ne negira da je bilo stradanja bosanskih Muslimana, ali tvrdi da nije bilo genocida.

Nezavisnu međunarodnu komisiju, koja je objavila ovaj sporni izveštaj, u februaru 2019. godine je angažovala Republika Srpska sa ciljem da ponovo „istraži stradanje svih naroda u srebreničkoj regiji”.

Osim što pomenuti izveštaj nije međunarodno priznat dokument, krajem jula prošle godine BIRN je ukazao na nekoliko zaključaka ovog izveštaja koji se protive zaključcima koje je Haški tribunal doneo u više presuda.

Tako se recimo u Izveštaju tvrdi da su veliki broj ubijenih Bošnjaka činili vojnici, iako su sudovi utvrdili da je većinom stradalo civilno stanovništvo.

U izveštaju se navodi i da maksimalan broj žrtava ne prelazi 3.715, dok je sud u Haškom tribunalu utvrdio da je pogubljeno između sedam i osam hiljada bosanskih Muslimana.

Grajf je u januaru ove godine, kako je pisao BIRN najavio da će ipak korigovati broj žrtava u Srebrenici, te potvrdio da ih je bilo osam hiljada.

Naveo je međutim da „neće biti revizije dela izvještaja u kojem se kaže da ubistva Bošnjaka od strane snaga bosanskih Srba nisu predstavljala genocid.”

Naime, kako se navodi na sajtu Haškog tribunala, u periodu između 11. i 19. jula 1995. godine, bosanski Srbi i druge snage su pogubile između sedam i osam hiljada bosanskih muškaraca i mladića iz Srebrenice.

Haški tribunal je podigao optužnice protiv 19 osoba za zločine počinjene u Srebrenici, a među optuženima su i tadašnji predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić i tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić. Obojica su osuđeni na doživotne zatvorske kazne.

Haški tribunal je 2007. oslobodio Srbiju optužbi za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost. Sud je međutim ukazao da „vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne”.

Narodna Skupština Srbije je 2010. donela Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.

Skupština je u ovom dokumentu „najoštrije osudila zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (...) izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija.”

Iako je Skupština izrazila podršku sudu u Hagu i privrženost Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, u donetoj deklaraciji događaji su definisani kao „zločini”, a ne kao genocid.

Ažurirano 25. jula 2022. Nakon što smo objavili tekst, portal Srbija danas je ispravio naslov i delove teksta poput tvrdnje da je sud u Hagu utvrdio da u Srebrenici nije bilo genocida. U izmenjenom tekstu se sada navodi da je „Haški sud utvrdio upravo suprotno, a to je da je u Srebrenici bilo genocida i da su za taj zločin osuđeni pojedinci."