U gotovo svim dnevnim novinama danas našao se sličan tekst o poslovnim rezultatima firme Knez petrol. Dok su hvalospevi o toj domaćoj firmi u Kuriru i Informeru označeni kao promo tekst, u Srpskom telegrafu, Alo-u, Večernjim novostima predstavljani su kao vesti o poslovnim rezultatima na srpskom tržištu derivata.
„Odmah iza ruskog giganta (NIS je u vlasništvu Gasproma) po prihodu se izdvojilo jedino domaće naftno preduzeće - Knez petrol“, piše Srpski telegraf u tekstu pod nazivom „Evo ko drži srpsko tržište goriva“.
U tekstu, neobeleženom kao PR tekst, kompanija Knez petrol pominje se čak osam puta, a Sprski telegraf je konsultovao i nekoliko ekonomista koji su, kako se navodi, saglasni da je dobro što Knez petrol brani čast domaće naftne industrije. Iako je i NIS delimično „domaći" - jer je skoro 30 odsto akcija u vlasništvu Republike Srbije - to se u tekstu nigde ne navodi.
Srpski telegraf navodi i da „izrazito stabilnom poslovanju Knez petrola svedoči i povećanje broja njihovih benzinskih pumpi širom Srbije.
Gotovo identični tekstovi našli su se i u Alo-u i u Večernjim novostima.
U Kuriru koji je ovaj tekst naslovio sa Knez petrol pretekao divove između ostalog se navodi da u Srbiji posluje sedam naftnih preduzeća, te da je jedino domaće na „visokom drugom mestu“ po prometu. Ovaj kao i tekst o istoj temi, sa gotovo identičnim rečenicama u Informeru označeni su kao PR tekstovi.
Tekstovi u Kuriru i Informeru obeleženi kao PR tekstovi
Raskrikavanje je i ranije beležilo neobeleženo promovisanje Knez petrola.
Prošle godine u aprilu su Večernje novosti delile kupone sa popustom za gorivo na pumpama Knez petrola, a svaka rečenica u tekstu "Knez petrol na turbo pogon" bila je pohvala za lanac ovih pumpi.
Na pitanje da li Večernje novosti imaju ugovor sa njima da objavljuju takve tekstove i dele kupone, iz Knez petrola su za Raskrikavanje odgovorili da ugovor postoji ali da spada u poslovnu tajnu.
Neadekvatno obeležavanje reklama zaodenutih u novinarsku formu je česta praksa domaćih medija, o čemu je Raskrikavanje više puta pisalo. Osim oznake „P. O“, dešava se da takvi tekstovi budu označeni jedva uočljivom brojčanom šifrom, a nije retkost i da uopšte nema nikakve oznake.
Kodeks novinara Srbije propisuje da novinari i urednici ne smeju da pristanu da u bilo kojoj novinarskoj formi plasiraju bilo kakav oblik komercijalnog oglašavanja ili političke propagande.
I Zakon o oglašavanju definiše da „ako se oglasna poruka pojavljuje zajedno sa drugim informacijama koje nemaju oglasnu prirodu, ona mora biti jasno obeležena oznakom prepoznatljivosti“.
Knez Petrol je bio u vlasništvu Srđana Kneževića do marta 2017. godine, kada vlasnik postaje njegov otac, Sava Knežević.
Na svom sajtu ističu da imaju 90 benzinskih pumpi, a prema poslovnom registru bave se i hotelijerstvom.
Srđan Knežević osuđen je 2016. u grupi poznatijoj kao "Naftna mafija" koja se teretila se da je oštetila državu za više od 97 miliona evra. Knežević i direktor Knez Petrola Siniša Popadić osuđeni su na godinu i osam meseci zatvora, odnosno godinu i četiri meseca, jer su u prodajnoj mreži tog preduzeća prodavali petrolej iz Grčke kao dizel D2, ostvarujući zaradu od 2,43 dinara po litru.
Kako su pisali mediji, iako je Knežević pravosnažno osuđen na kaznu zatvora zbog šverca nafte, Agencija za energetiku nije proveravala da li zbog toga ovoj kompaniji treba da se oduzme licenca. Naime, po Zakonu o energetici dozvola za rad se izdaje ako „direktor, odnosno članovi organa upravljanja nisu bili pravnosnažno osuđeni za krivična dela u vezi sa obnavljanjem privredne delatnosti“.
Serijal Insajdera Patriotska pljačka objavljen 2012. bavio se poslovanjem Srđana Kneževića. Njegove firme bile su među onima koje su otpremale najviše nafte i derivata iz Srbije na teritoriju Kosova, a ekipa Insajdera je skrivenom kamerom zabeležila i cisterne firme Knez Petrol na alternativnom putu ka Kosovu.
