Šestog februara ove godine dvojica profesora sa Harvarda, Amir Siraj i Abraham Loeb, objavili su rad u kome kažu da je moguće da se postojećim pretragama neba, propušta otkriće meteora većih od čestica prašine koji svakodnevno ulaze u našu atmosferu. Zbog toga predlažu model koji se oslanja na izazovnu tehnologiju - ultra osetljive mikrofone usmerene ka nebu.

„Taj rad nije toliko značajan, u smislu opšte pažnje i važnosti, ali je zanimljivo šta mu je sve učitano“, kaže za Raskrikavanje Branko Simonović iz astronomskog društva Ruđer Bošković.

A učitano mu je mnogo.

Pre svega, apokaliptični naslov „SVEMIRSKI RAFAL ĆE UNIŠTITI ZEMLJU“ koji se nijednom jedinom rečenicom u daljem tekstu više ne pominje.

Naslov je „katastrofalna laž i podvala“, kaže Simonović.

U tekstu Alo-a se navodi da „fizičari sa Univerziteta Harvard Amir Siraj i profesor Abraham Loeb sumnjaju da bi neki meteori mogli da pogode našu atmosferu brzinom svetlosti - oko 3 hiljade kilometara u sekundi“.

Međutim, brzina svetlosti iznosi 300.000 kilometara u sekundi. „Omašili su za dva reda veličina, što je najblaže rečeno previše“, komentariše dalje Simonović.

Alo tvrdi i da profesori u svom naučnom radu istražuju “aktuelnu misteriju astrofizike - da li supernove izbacuju krhotine koje se kreću brzinom svetlosti“.

Simonović objašnjava: „Nikakva misterija tu ne postoji. Sve što nije foton (najmanji delić svetlosti) ne može se kretati brzinom svetlosti. Dakle, notorna glupost koja služi obmani i dramaturškom efektu“.

Inače, portal Alo je 21. februara objavio dve vesti u vezi sa ovim slučajem, ali pod različitim nazivima.

Jedna pod naslovom „SVEMIRSKI RAFAL ĆE UNIŠTITI ZEMLJU. Naučnici otkrili jeziv fenomen koji se dešava iznad nas, i koji bi mogao sve da nas pobije!“, objavili su u rubrici razbibriga. Druga, „UNIŠTIĆE NAS Preti nam novo bombardovanje! Ozbiljno upozorenje“, našla se u rubrici vesti.

Šta dvojica profesora sa Harvarda zapravo žele da kažu?

U sažetku rada profesora Siraja i Loeba sa Harvarda kaže se da se trenutno ne zna da li nakon ekspolozije masivne zvezde, ili supernove, čestice veće od prašine velikom brzinom padaju na Zemlju. Zbog toga predlažu tehnološki izazovne modele da bi to otkrili - veoma osetljive mikrofone koji su u izolovanim područijima usmereni ka nebu.

Branko Simonović iz astronomskog društva Ruđer Bošković je za Raskrikavanje objasnio značaj konkretnog naučnog rada dvojice profesora.

Kaže da tokom supernove dolazi do razaranja same zvezde, ali i do razduvavanja okolne materije.

Kada se susretnu sa Zemljinom atmosferom, brzina običnih i meteoroida nastalih kao posledica supernove su različite.

Dvojica profesora, kako kaže Simonović žele upravo tu činjenicu da iskoriste kao sredstvo detekcije.

„Žele da registruju ove veoma brze meteoroide-meteore, koji za razliku od običnih koji su spori nose „potpis" u brzini“, objašnjava Simonović način na koji se može reći da je neki meteor običan, iz Sunčevog sistema, a neki drugi, s obzirom na brznu intergalaktički, odnosno da je nastao kao posledica supernove.

Meteori ili narodski rečeno zvezde padalice su svetlosno-akustičke pojave izazavane upadom meteoroida u atmosferu.

Simonović objašnjava da meteoroidi nastali kao posledica supernove proizvode meteore koji su veoma kratki što otežava da ih naučnici primete.

Zbog toga dvojica profesora predlažu potrebno posebno tehnološko rešenje.

„To su veoma osetljivi mikrofoni usmereni ka nebu i koji imaju zadatak upravo da zabeleže akustičku manifestaciju metora, odnosno susret meteoroida sa atmosferom“, zaključuje Simonović.