Manipulisanje činjenicama
Poreska uprava Srbije najbolja u Istočnoj Evropi, ali samo Tanjugu
12.12.2017. Vesna Radojević
Statistika iz izveštaja PwC
Pozivajući se na izveštaj Svetske banke “Paying Taxes” za 2018. godinu, Tanjug je napisao, a brojni mediji preneli da je Svetska banka utvrdila da je poreska uprava Srbije najbolja od 19 zemalja Istočne Evrope i centralne Azije. Ipak, činjenica je da je Srbija daleko od najbolje poreske uprave u ovom delu Evrope, što se konstatuje u samom izveštaju koji se uzima za izvor.
Srpska Poreska uprava pobedila je u jednoj od četiri kategorije po kojima se ove institucije ocenjuju. U ostalim kategorijama, domaći poreski organi su ispod proseka kada se uporede sa većinom zemalja Balkana, istočne Evrope i centralne Azije.
Već u samom naslovu Tanjug je obmanuo čitaoce, pogrešno prenevši suštinu izveštaja Svetske banke.
Svetska banka: Poreska uprava Srbije najbolja u Istočnoj Evropi 1
1
U izveštaju “Paying taxes” jasno se navodi da je Srbija zauzela prvo mesto samo u jednom od četiri kriterijuma. Reč je o procesima nakon podnošenja poreskih prijava, poput vraćanja PDV-a. Niti jednom rečju u izveštaju nije konstatovano da je srpska poreska prava najbolja u ovom delu Evrope. U svojoj vesti Tanjug dalje tačno konstatuje da je “Srbija dobila najbolju ocenu u celom regionu Istočne Evrope i Centralne Azije za procese vezane za administriranje poreza nakon podnošenja poreskih prijava”. To je kako smo već rekli, činjenično tačno, ali ujedno i demantuje naslov same vesti koji je tvrdio da je “poreska uprava Srbije najbolja u Istočnoj Evropi”.
Ukupno opterećenje porezima i doprinosima za Srbiju iznosi 39,7 posto, što je neznatno ispod svetskog proseka od 40,5 procenata. 2
2
Tačno, ali je Tanjug propustio da čitaocima objasni kontekst. Zapravo, Srbija je jedna od najgorih zemalja Balkana po pitanju opterećenja porezima. Ovo je takođe bio jedan od kriterijuma poređenja zemalja prema kojem je Srbija zauzela tek 13. mesto od 19 zemalja Istočne Evrope i Centralne Evrope. Od nas su bolje i Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Albanija. Treći kriterijum na koji se Tanjug takođe šturo osvrće, odnosi se na vreme potrebno za obavljanje poreske administracije i koji pokazuje da su druge zemlje, poput Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Ukrajine, takođe ispred Srbije.
Zanimljivo je da u Tanjugovoj vesti nema ni slova o kriterujumu u vezi sa brojem nameta koji opterećuju srpsku privredu u čemu su od Srbije gore samo Albanija i Kirgistan.
U izveštaju Svetske banke još se kaže da je uprkos dosadašnjem napretku srpska poreska administracija tek na početku putovanja da se poreski sistem zemlje pretvori u savremen.
Ovu vest preneli su i RTS, Kurir, B92 kao i onlajn izdanje lista Politika iako je njihova novinarka ekonomske rubrike Anica Telesković na tviteru primetila da je Tanjugova vest netačna.
“Plus što se u odnosu na prethodni izveštaj Paying taxes ništa nije promenilo. I broj sati i broj procedura i ukupno opterećenje porezima i doprinosima ostalo isto kao prošle godine”, napisala je na svom tviter nalogu novinarka Politike koja je sledećeg dana u štampanom izdanju Politike napisala činjenično tačan tekst.
Telesković je u jednom od svojih narednih tvitova takođe kazala da u ovom slučaju nije kriv Tanjug, već saopštenje srpskog ogranka međunarodne računovodstvene agencije PriceWaterhouse Coopers (PWC).
Ipak u Tanjugovoj vesti se ne navodi da je u pitanju saopštenje „PWC Srbija“ ni u jednoj rečenici. Drugi mediji su preneli Tanjug, a ne saopštenje PWC-a.
Korekcija: U originalnom tekstu nije se nalazila informacija da je novinarka Politike Anica Telesković u štampanom izdanju tog lista od 29. novembra tačno prenela navode iz izveštaja „Paying taxes. Ova informacija je dodata naknadno 21. decembra 2017. godine.“
