Tekst „Oprezno sa antibioticima“ u kome doktorka Danijela Stanišić Srdić iz kompanije Hemofarm objašnjava zašto ne valja koristiti antibiotike neracionalno potpisala je Aleksandra Gazivoda, PR menadžerka Hemofarma.

U tekstu ne samo da nije naznačeno gde Gazivoda radi, već tekst nigde nije ni obeležen kao oglas.

Ipak, da je reč o oglasu može se naslutiti zbog toga što je istovetan tekst objavljen i u Informeru, s tim da je obeležen malom brojčanom šifrom sa strane. Iako većini čitalaca ta šifra ništa ne govori, praksa tabloida je da upravo tako obeležavaju plaćene tekstove.

U tekstu doktorka Stanišić Srdić nabraja da je glavna opasnost od prekomernog korišćenja antibiotika pre svega u tome što postojeće bakterije razvijaju rezistentnost. Dodaje se i da je Srbija do 2015. godine bila rekorder u Evropi po upotrebi antibiotika, koja je od tada smanjena za trećinu „pooštrenim kontrolama pri izdavanju lekova, edukacijom lekara i edukacijom građana kroz kampanju Ministarstva zdravlja.

Stanišić Srdić u tekstu upozorava i da se oni ne smeju uzimati na svoju ruku jer neodgovarajući antibiotik i nepravilno doziranje dovode do neželjenih dejstava - proliva, osipa, povraćanja, alergija, itd.

Tekst naizgled čisto edukativne prirode se proteže na celoj strani, a reklama je „podmetnuta” u antrfileu - grafički izdvojenom delu teksta.

U njemu se dodaje da antibiotici narušavaju balans crevne floru, pa je paralelno sa njima neophodno piti i probiotik i to - Hemofarmov, koji je prikazan i na fotografiji pored.

Zašto tekst nije adekvatno obeležen nismo uspeli da saznamo, jer iz Alo-a ni Informera, do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na naša pitanja.

Na pitanje da li im je poznato zašto tekstovi nisu obeleženi kao reklama, i da li je to bio dogovor sa medijima ili se radilo o uredničkoj odluci, iz kompanije Hemofarm nisu precizno odgovorili.

„Hemofarm uvek i u svemu poštuje zakone za čiju primenu je odgovoran (...) Imamo i dodatna pravila i procedure ponašanja koje poštuju naši zaposleni. Tako se ponašamo i u slučajevima u kojima komuniciramo sa javnošću, bez obzira da li se radi o neposrednoj komunikaciji ili bilo kom vidu komunikacije posredstvom medija (informativni tekstovi, oglašavanje i sl)“, navode iz Hemofarma.

Inače, u štampanim i internet medijima može se naći ogroman broj tekstova o Hemofarmovim proizvodima, koje potpisuje Gazivoda, ali na mnogim mestima ili nisu odgovarajuće obeleženi ili nisu obeleženi uopšte.

Zašto je ovo problem?

Zakon o oglašavanju zabranjuje prikriveno oglašavanje i definiše da „ako se oglasna poruka pojavljuje zajedno sa drugim informacijama koje nemaju oglasnu prirodu, ona mora biti jasno obeležena oznakom prepoznatljivosti“.

I Kodeks novinara Srbije propisuje da novinari i urednici ne smeju da pristanu da u bilo kojoj novinarskoj formi plasiraju bilo kakav oblik komercijalnog oglašavanja ili političke propagande.

Kako je Raskrikavanje već pisalo, prema zakonu svaka reklama mora da bude jasno označena kao takva da čitalac ne bi bio u zabludi da su tvrdnje novinarski proverene, odnosno da iza teksta stoji novinar i njegovo istraživanje.

Ipak, u domaćim medijima raširena je praksa da se reklame podmeću kao novinarski tekst, pri čemu ili budu obeleženi malom brojčanom šifrom negde uz marginu teksta ili oznakom P.O. (plaćeni oglas), a često ne nose nikakvu oznaku.