Napadi i pritisci na novinare

„Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima ostaju razlog za ozbiljnu zabrinutost, naročito u lokalnim sredinama“, piše Evropska komisija.

Oni podsećaju na statistiku NUNS-a po kojoj se broj napada povećao, sa 30 u 2018. godini, na 67 napada u 2019. godini.

Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, u 2019. godini je tužilaštvima prijavljeno 59 slučajeva napada na novinare, od čega su u 12 slučajeva krivične prijave odbačene. Pet slučajeva je završeno tako što je napadač osuđen, dok se u 42 slučaja i dalje postupa (pet njih je pred sudom, 33 u predistražnom postupku, a u četiri napada napadači nisu identifikovani).

Osim fizičkih napada i verbalnih pretnji, izveštaj Evropske komisije ističe i druge vrste pritisaka.

Kako podsećaju, u julu 2020. godine je iz Uprave za sprečavanje pranja novca procurio spisak ljudi iz medija i nevladinih organizacija, čije se finansije ispituju zbog sumnje da peru novac.

„Organizacije i pojedinci koji kritikuju vlast (...) su pod naročitim pritiskom. Oštre kritike na račun onih koji brane ljudska prava nastavljaju se u tabloidima, a pojačani su i u periodu pre izbora. U julu 2020. godine, procurio je spisak sa imenima NVO i medija koji su procenjeni kao rizični od strane Uprave za sprečavanje pranja novca. Pravna osnova za ovakvu akciju Uprave (...) moraće da bude razjašnjena“, navodi se.

Evropska komisija se osvrće i na pritiske na medije tokom pandemije koronavirusa, pa navode primer novinarke portala nova.rs Ane Lalić koja je uhapšena nakon teksta o manjku opreme u bolnicama. Osim toga, kao negativni primeri spomenute su i odluka Vlade da zabrani svima osim Kriznom štabu da daju informacije o koronavirusu (koja je posle pritiska javnosti povučena), kao i da ukine dnevne konferencije za novinare.

Ekonomsko stanje medija

Evropska komisija napominje da i dalje zabrinjava politički i ekonomski uticaj na medije, netransparentnost vlasništva i nepoštena podela para iz republičkog i lokalnih budžeta, kako u projektnom sufinansiranju, tako i što se tiče oglašavanja.

Kada je o oglašavanju reč, pandemija koronavirusa uzrokovala je veliki pad prihoda od reklama, što je dodatno pogoršalo ekonomsko stanje u medijima.

„Generalno, novinari imaju malo sigurnosti kada je reč o poslu, a uređivački ambijent favorizuje tabloidizaciju što ne dovodi do unapređenja novinarskih standarda“, navodi Evropska komisija.

Govoreći o tome kako Srbija i dalje ne uspostavlja mehanizme da obezbedi medijski pluralizam, Evropska komisija podseća i da je državni Telekom u prethodnom periodu kupio veći broj medija i kompanija.

U jednom slučaju, podsećaju, nije došlo do dogovora između njih i jedne kablovske stanice (N1, prim. aut) o obnovi ugovora koji bi omogućio prenos N1 kanala preko Telekomove kablovske platforme. Ovim je, kako kažu iz Evropske komisije, javnosti uskraćen pristup različitim medijima.

Podsetimo, početkom godine je Telekomov kablovski operater Supernova ugasio signal N1 i ostalih kanala Junajted grupe. Započeo je višenedeljni „rat saopštenjima“ tokom koga su obe strane insistirale da žele da potpišu ugovor o nastavku saradnje, ali svako po svojim uslovima. Do potpisivanja ugovora na kraju nije došlo. Detaljnije o tome možete čitati ovde.

Izveštavanje medija u toku kampanje za parlamentarne izbore 2020. godine

Evropska komisija se u izveštaju poziva na nalaze ODIHR-a (OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava koja prati izborne procese) prema kojima je tokom kampanje najveći broj TV kanala i novina promovisao vladajuću politiku.

„Nekoliko medija koji nude alternativne stavove, imaju ograničen domet i stoga nisu mogli da obezbede balans. Ovo je ugrozilo raznolikost političkih stavova u tradicionalnim medijima, preko kojih se najveći broj glasača informiše. Još jedan aspekt koji je primetio ODIHR je bilo i mešanje kampanje SNS-a sa medijskim praćenjem predsednikovog i Vladinog odgovora na COVID-19“, navodi se u izveštaju.

REM i druge institucije

Tokom kampanje je i REM, prema ovom dokumentu, ostao pasivan u svojoj ulozi da nadgleda kako mediji izveštavaju o izbornim listama, osim u samom finalu kampanje kada su zabranili nekoliko predizbornih spotova.

Pozitivna stvar, kako ističe Evropska komisija, je što je Savet REM-a posle tri godine rada u nepotpunom sastavu dobio nove članove u decembru 2019. i februaru 2020. godine. Osim toga, ovo regulatorno telo je u februaru usvojilo pravilnik o tome kako mediji treba da izveštavaju, a tokom same kampanje su objavljivali nedeljne monitoringe sa podacima o vremenu koje je dodeljeno svakoj listi.

Ipak, i taj monitoring je, prema navodima EK, metodološki nejasan, između ostalog i zato što nije jasno kako je REM računao ono vreme kada su funkcioneri ili „analitičari“ u svojim gostovanjima davali podršku nekoj izbornoj listi.

Problemi postoje i u drugim oblastima i institucijama. Na primer, u izveštaju se navodi da se regulatorna tela ili tužilaštva retko bave govorom mržnje i diskriminatornim rečnikom koji se u medijima često koristi. Osim toga, problem sa institucijama je i to što odbijaju da daju informacije koje im novinari traže, što potkopava novinarski rad.

„Broj novinarskih žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja povećao se 2019. godine u odnosu na godinu pre toga“, piše u izveštaju.

Javni servisi

Osim ovih problema, Evropska komisija se u jednom kratkom delu osvrće i na rad javnih servisa koji, kako se navodi, ne daju jednak prostor različitim političkim stavovima.

Iako su tokom izbornog procesa poštovali obavezu da svim listama daju podjednako vreme u predizbornom programu, vlast je ipak bila u prednosti jer su njihove aktivnosti „pokrivali“ u drugim programima.

Jedan od razloga za to što su javni servisi „osetljivi na politički uticaj“ je, prema izveštaju, i to što je prihod od pretplate i dalje nedovoljan, pa zavise od finansiranja iz budžeta.

Ceo izveštaj možete naći ovde.