Novousvojeni „Član 13” koji je u međuvremenu postao „Član 17”, uvodi nova pravila o autorskim pravima na internetu. Ova direktiva izazvala je veliku pažnju, pa i proteste nezadovoljnih korisnika interneta. Vesti o ovim promenama, Večernje novosti i Kurir iskoristili su za dodatno zbunjivanje čitalaca. Naime, ova dva lista na naslovnim stranama netačno tvrde da se “ukidaju gifovi” kao i da nema kačenja citata.

Naime, kako jasno piše u drugoj rečenici jučerašnjeg saopštenja za medije Evropskog Parlamenta, postavljanje i deljenje GIF-ova i “mimova” kao i postavljanje zaštićenih radova za citat, kritiku, recenziju, karikaturu, parodiju ostaje i dalje dozvoljeno.

Postavljanje radova na onlajn enciklopedije na nekomercijalan način (poput Vikipedije) je takođe dozvoljeno, a predviđeno je i da se ograničenja autorskih prava neće primenjivati na sadržaj koji se koristi za podučavanje ili ilustraciju. Takođe, materijal koji je zaštićen autorskim pravima moći će da se koristi besplatno za očuvanje kulturnog nasleđa.

Šta zapravo nova direktiva znači?

Kako navodi EP direktiva ima za cilj da poveća šanse nosilaca prava, posebno muzičara, izvođača i autora scenarija, kao i izdavača vesti, da pregovaraju o boljim nagodbama za korišćenje svojih radova na internet platformama. Kako tvrde, "brojne odredbe su posebno osmišljene kako bi osigurale da internet ostane prostor za slobodu izražavanja".

Internet platforme direktno snose odgovornost za sadržaj koji je postavljen na njihov sajt i automatski daje pravo izdavačima vesti da pregovaraju u ime svojih novinara za vesti koje koriste agregatori vesti.

Cilj je da se osigura da se dugotrajna prava i obaveze zakona o autorskom pravu primenjuju i na internet. Ju tjub, Fejsbuk i Gugl njuz su neke od platforma na internetu koje će biti direktno pogođene ovom direktivom.

Uticaj na Srbiju

Bojan Perkov iz “Share” fondacije objašnjava za Raskrikavanje da je direktiva evropski dokument koji svaka država članica mora da implementira u svoj nacionalni zakon, a da će Srbija morati da usklađuje zakonodavstvo sa tim što se više bude priblažavala članstvu u EU. Na pitanje da li će korisnici interneta u Srbiji osetiti ove promene odgovara da to zavisi samo od načina na koji će internet kompanije lokalizovati funkcionisanje.

„Da li će posmatrati Srbiju kao deo Evrope, ili će se baš fokusirati na 28 država EU, ne može se znati dok Srbija ne postane članica ili dok se u većoj meri ne približimo članstvu, jer sada još uvek pregovaramo”, kaže Perkov.

Ono što Perkov navodi kao lošu stranu ove direktive jeste to što će internet platforme zbog člana 17 biti prinuđene da „aploud filterima” prepoznaju kontekst sadržaja i da tako može doći do blokiranja potpuno legitimnog i legalnog sadržaja kao što su parodije, satira i slično.

„To u velikoj meri ugrožava samu bit internet kulture, a to je remiksovanje, izvedene forme sadržaja, parodije i slično. Korisnici će biti u neizvesnoj poziciji jer neće moći da budu sigurni da li će neki sadržaj biti blokiran ili ne, i velike i uticajne privatne kompanije će postati još veći arbitri slobode izražavanja na internetu”, navodi Perkov i dodaje da usvajanje Direktive u Evropskom parlamentu u ovoj formi nikako nije dobro na duže staze, ali se ipak čeka potvrda u Savetu EU, gde još uvek ima šanse da neka uticajna država članica povuče podršku.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su juče ovu direktivu na plenarnoj sednici sa 348 glasova za, 274 protiv i 36 uzdržanih. Kako piše u saopštenju, ovo označava kraj zakonodavnog procesa za Evropski parlament koji je započeo 2016. godine.

U saopštenju EP piše da će države članice morati da odobre odluku Evropskog parlamenta u narednim sedmicama. Ako prihvate tekst koji je usvojio Evropski parlament, on će stupiti na snagu nakon objavljivanja u službenom glasilu, a države članice će imati 2 godine da ga sprovedu.