Svoje tvrdnje da će građani Srbije umirati od gladi i tropskih bolesti Alo ne argumentuje, ali citiraju Vladimira Đurđevića, profesora na Meteorološkom institutu Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji kaže da je leto globalno toplije za 1,2 stepena na Balkanu, i da će, ukoliko se trend nastavi, prema prognozama naučnika u drugoj polovini 21. veka nestati 90 odsto bukovih šuma i biti prepolovljena proizvodnja kukuruza.

Za Raskrikavanje, međutim, Đurđević kaže da ovih dana nije davao nikakve izjave za Alo iako to u tekstu jesu njegove reči koje su odnekud samo prekopirane.

„Niko me iz Alo-a nije zvao poslednjih dana, mislim da su samo prekopirali neki stari tekst“, kaže on.

I jesu - Đurđević je o ovome govorio avgusta prošle godine u intervjuu za Tanjug.

Tada je i sam Alo preneo tu priču sa naslovom „NAUČNICI UPOZORAVAJU Srbiji se NE PIŠE DOBRO, prete nam suše i OZBILJNE BOLESTI!“, da bi skoro godinu dana kasnije iste izjave samo reciklirao i prepakovao u novi tekst.

Apokalipse neće biti

Đurđević ističe da, u naučnom predviđanju budućnosti, postoje i povoljni i nepovoljni scenariji, te da scenario kakav u apokaliptičnom tonu opisuje Alo ne mora da se desi.

Naime, sve zemlje sveta su 2015. godine potpisale Pariski sporazum koji ih obavezuje da do 2060. godine sa fosilnih goriva poput uglja i nafte pređu na obnovljive izvore energije (voda, vetar, sunce, biomasa) i smanje emisiju ugljen-dioksida.

U takvom razvoju događaja stvari izgledaju dosta bolje.

„Onda ne bismo imali gubitak kukuruza od 50 odsto, nego od, na primer, pet ili deset odsto. Neće biti ugroženo 90 odsto bukovih šuma, nego 15 odsto“, objašnjava on.

Ukoliko, međutim, svet ne počne da primenjuje ovaj sporazum, svake godine će se emitovati sve više ugljen-dioksida, a globalna klima će biti toplija za četiri stepena. Postoji šansa i da se u tom slučaju obistine i najave iz teksta o kojima naučnici decenijama upozoravaju, poput smanjenja prinosa.

„Ako bismo u toj klimi proizvodili kukuruz na isti način kao sada - bez navodnjavanja, sa istim agrotehničkim merama, sadili ga u isto vreme i očekivali žetvu u isto vreme, u tom slučaju bi kukuruz davao 50 odsto manje prinosa nego sad“, kaže Đurđević.

To ipak ne znači da ćemo umirati od gladi i tropskih bolesti, kako se tvrdi u senzacionalističkom naslovu.

„To „umiraćemo od gladi“ je bez veze, služi tome da se ljudi pecaju na naslov. Poenta je da ako se ne ispuni Pariski sporazum, Srbiji i svetu zaista prete rizici, ali ne možemo baš da kažemo da ćemo umirati. Neće biti smak sveta, ali hoće biti vrlo nezgodno ako se ništa ne uradi - i po pitanju migranata, siromaštva, povećanja nejednakosti između bogatih i siromašnih, dakle milion je globalnih problema, nisu u pitanju samo bukove šume u Srbiji“ ,ističe Đurđević.

On dodaje i da ovoj temi mediji uglavnom ne pristupaju profesionalno - ili se problem ne shvata ozbiljno, ili se koristi za dizanje panike, kao što je u slučaju domaćih tabloida.

„Ovako napisano deluje kao Treće oko. Nažalost, ljudi će radije da čitaju to nego Pariski sporazum“, zaključuje Đurđević.

Tekst Pariskog sporazuma na engleskom jeziku možete naći ovde.