Nije neuobičajeno da domaći tabloidi svojim tekstovima šire stereotipe, a jedan od njih jeste i da su Albanci (sa Kosova) na ovaj ili onaj način povezani sa švercom droge, kao i da novac kojim raspolažu isključivo potiče ili od narkotika ili od trgovine organima.

Ređajući tvrdnje u tekstu, Alo ne nudi nikakav dokaz za njih, već se čitava priča puna spekulacija zasniva na izjavama Nebojše Čovića o tome da Albanci ne žale para kad žele da postignu neki cilj, i bivšeg operativca Božidara Spasića da novac koji Albanci šalju potiče od šverca droge i trgovine ljudima.

Ovu tvrdnju Božidara Spasića, Alo uzima kao utvrđenu činjenicu na kojoj temelji naslovnu stranu i naslov teksta, bez ikakvih dokaza, ukrštenih izvora, argumenata koji bi dokazali ili utemeljili sumnju da se radi o „prljavim parama“, a ne parama poreskih obveznika Kosova.

Inače, o prijemu Kosova u Interpol odlučivaće Generalna skupština ove institucije u novembru u Dubaiju. Kako je rekao kosovski ministar diplomatije Bedžet Pacoli za BBC na srpskom, prijem u Interpol bi za Kosovo bio važan zbog borbe protiv terorizna i organizovanog kriminala, međunarodne saradnje u sektoru bezbednosti, stabilnosti u regionu.

Ipak, podseća BBC, vlasti u Beogradu se ovome oštro protive - između ostalog i zato što bi članstvo Kosova u Interpolu bilo suprotno međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, jer, kako tvrde, prištinske institucije nisu u stanju da osiguraju bezbednost na Kosovu, kao i zbog bojazni da bi pristupanje Kosova Interpolu poslužilo za revanšizam prema pripadnicima policije i vojske Srbije (iz 1999. godine) tako što bi se hiljade njih našlo na poternicama.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nedavno je izjavio da postoji jako lobiranje za prijem Kosova u Interpol, te da je „priča o prijemu politički motivisana i ima veliku podršku Zapada“. Ipak, kako je rekao, uprkos tome što predstavnici Kosova lobiraju i delegacijama nude novac da dođu na zasedanje Interpola „ne verujem da će Kosovo proći na glasanju, jer su potrebne dve trećine glasova“.

Kodeks zabranjuje širenje stereotipa

Raskrikavanje je već jednom pisalo o tome kako su tabloidi kosovske Albance, mimo bilo kakve logike i teme teksta, bez dokaza doveli u vezu sa švercom droge.

Naime, radilo se o crowdfunding kampanji koju je pokrenuo jedan Albanac iz Njujorka, da bi se prikupio novac za kaznu koja je, nakon utakmice Srbija-Švajcarska, bila izrečena švajcarskim reprezentativcima Granitu Đaki i Džerdanu Šaćiriju zbog znaka dvoglavog orla.

Tabloidi su konstatovali da kaznu plaća albanska dijaspora „u kojoj naravno ima i narko-dilera“, iz čega su izveli zaključak da „narko-dileri platili kaznu ovim fudbalerima“.

U delu koji definiše odgovornost novinara, Kodeks novinara Srbije propisuje da je širenje stereotipa nedopustivo.

„Novinarska profesija nespojiva je sa širenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etničkih, rasnih, socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu emitovane/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno“, navodi se u ovom dokumentu.