Srbija je tokom 2025. godine zabeležila najveći broj kršenja slobode medija među zemljama obuhvaćenim izveštajem Media Freedom Rapid Response (MFRR), sa 208 slučajeva koji su pogodili 358 novinara i redakcija, navodi se u danas objavljenom izveštaju ove organizacije. Dokument ukazuje na porast fizičkih i verbalnih napada, pritiske tokom protesta, targetiranje pojedinih medija i novinara od strane visokih funkcionera, kao i na pravne pritiske, hakerske napade i politička mešanja u rad medija i regulatornih tela. U izveštaju se pominje i slučaj u kojem je bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković podnela tužbu protiv naše redakcije.
Media Freedom Rapid Response (MFRR) predstavlja panevropski mehanizam za praćenje i reagovanje na ugrožavanje slobode medija u državama članicama Evropske unije i zemljama kandidatima. Kroz ovaj program novinarima i medijskim radnicima pruža se pravna pomoć, javna podrška i vidljivost u slučajevima pritisaka i kršenja njihovih prava.
U njihovom izveštaju za prošlu godinu, objavljenom danas, zabeleženo je 1.481 slučaj kršenje slobode medija, koje su pogodila 2.377 novinara, medijska radnika ili redakcije u 36 zemalja.
Srbija je u prošloj godini, prema ovom izveštaju, bila zemlja sa najvećim brojem zabeleženih kršenja slobode medija, sa čak 208 slučajeva koji su pogodili 358 novinara, medijskih radnika i redakcija, čime je označena kao žarište medijske krize u regionu.
Najčešći su bili verbalni napadi, koji čine 62 odsto slučajeva. Slede napadi na imovinu sa 23,1 odsto, fizičko nasilje zabeleženo je u 21,2 odsto slučajeva, ometanje rada u 19,2 odsto, dok su pravne pretnje registrovane u 5,8 odsto slučajeva. Većina incidenata potvrđena je u saradnji sa mrežom SafeJournalists.
Kao posebno rizično okruženje u 2025. godini izveštaj izdvaja antikorupcijske proteste koji su se odvijali širom zemlje nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Pritisak na novinare, koji je, kako se navodi, uključivao i represiju države, naveo je konzorcijum MFRR da u aprilu 2025. godine organizuje misiju solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu.
Slučaj Tanasković
U izveštaju se pominje i slučaj u kojem je bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković podnela tužbu za klevetu protiv naše redakcije, odnosno urednika Stevana Dojčinovića i novinarke Sofije Parojčić.
KRIK je tada otkrio da je protiv Tanasković krivičnu prijavu zbog sumnje na finansijske malverzacije podnela privatna firma „Prvi faktor”, kojom je ranije rukovodila kao direktorka.
Prijava je završila u policijskoj Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, na čijem je čelu bio Ninoslav Cmolić, suprug njene prijateljice i ministarke Irene Vujović. Policija, međutim, nije proverila sve navode iz prijave niti je saslušala Tanasković, ali je tužilaštvo ipak obavestila da krivično delo nije izvršeno.
U izveštaju sa te misije konstatuje se „vanredna situacija” u kojoj su cenzura, politički pritisci, zarobljavanje medija, kampanje blaćenja i pretnje novinarima postali uobičajeni, a često ostaju nekažnjeni.
U poređenju sa 2024. godinom, fizički napadi na novinare u Srbiji naglo su porasli, sa 14 na čak 44 zabeležena slučaja. Autori izveštaja ocenjuju da je nasilje postalo normalizovano, posebno nakon, kako navode, promene ponašanja policije, koja je od nereagovanja prešla na prekomernu upotrebu sile prema novinarima tokom protesta.
U izveštaju se kao jedan od aktera koji doprinose takvoj atmosferi navodi i predsednik Aleksandar Vučić, uz ocenu da je sa najviše pozicije moći diskreditovao pojedine novinare, lažno ih označavajući kao državne neprijatelje. Ovakva retorika povezuje se i sa provladinim medijima bliskim vlasti, poput Informer TV-a, za čije se izveštavanje navodi da podstiče pretnje uz gotovo potpunu nekažnjivost.
Televizija N1 izdvojena je kao jedan od najčešće targetiranih medija, sa najmanje 52 zabeležena incidenta, od pretnji bombama i brojnih pretnji smrću do fizičkog zastrašivanja i uznemiravanja novinara. Kao primer navodi se slučaj iz decembra prošle godine, kada je predsednik Vučić na konferenciji za medije diskreditovao i ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, nakon čega je on dobio više pretnji seksualnim nasiljem.
U kampanjama blaćenja i targetiranja, prema izveštaju, našle su se i redakcije Nova, Danas i Radar, kao i karikaturista Radara Dušan Petričić, voditelji podkasta Nenad Kulačin i Marko Vidojković, te novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić.
Kao „izuzetno zabrinjavajući trend” izdvaja se i činjenica da je tokom samo godinu dana zabeleženo 11 slučajeva ozbiljnih pretnji upućenih roditeljima ili deci novinara.
Na meti su se, navodi se, našle i organizacije koje štite novinare, poput NUNS-a, dok je novoformirano provladino Udruženje novinara Srbije (ANS), prema oceni izveštaja, korišćeno za diskreditaciju upravo tog novinarskog udruženja.
Kao dodatni bezbednosni rizik ističe se nezakonita upotreba naprednih špijunskih softvera i ciljani hakerski napadi, usled kojih su kompromitovani pojedini lokalni mediji, agencija Beta i pojedini Jutjub kanali.
Tokom izveštajnog perioda zabeleženo je i 12 pravnih incidenata, kao i 11 proizvoljnih hapšenja novinara. Među njima se izdvaja hapšenje Aleksandra Dikića sa KTV-a i pretres njegovog stana.
MFRR ukazuje i na nepravilnosti u postupku izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, politička mešanja u rad RTS-a, kao i na neizvesnost oko budućnosti N1 i Nove, koje se navode kao dve preostale nezavisne televizije u Srbiji.
Navode se i primeri navodno politički motivisanih smena i direktnog uređivačkog uticaja u redakcijama Euronews Srbija, ELLE Srbija, Večernje novosti i Politika, gde su novinari koji su insistirali na profesionalnim standardima i suprotstavljali se cenzuri bili primorani da daju otkaz ili su smenjeni.
