„Pre samo nešto manje od tri meseca troškovi hrane u Hrvatskoj su skočili za 18,3 procenata, dok su plate rasle samo 3-4 odsto – međutim komšije su uspele da obore i ove brojke“, navodi ovaj portal.
Međutim, prema podacima o inflaciji odnosno rastu cena za septembar, ona je u Hrvatskoj iznosila 12,8 odsto u odnosu na septembar 2021, a u Srbiji je u isto vreme iznosila 14 odsto.
Ako se pak pogleda samo stopa poskupljenja hrane, o kojoj piše Srbija Danas, situacija je i dalje gora u Srbiji: u odnosu na septembar 2021. godine (poslednji dostupni podaci za Hrvatsku), cene hrane i bezalkoholnih pića u septembru 2022. su u Hrvatskoj povećane za 19,1 odsto, a u Srbiji za 20,4 odsto.
Šta kažu ostali podaci?
Kao i u Hrvatskoj, cene i u Srbiji rastu i to još brže, a standard takođe opada, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku i Narodne banke Srbije, kao i Ministarstva trgovine. O tome, ipak, nema ni reči u tekstu ovog portala.
Kako se navodi u danas objavljenom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga su u oktobru 2022. godine veće za 15 odsto u odnosu na oktobar 2021. godine. Prema najavama Narodne banke Srbije, rastući trend će se nastaviti: u septembru su saopštili da nas čeka „još nekoliko meseci nešto viših stopa inflacije“ i da će stopa rasta cena krenuti osetnije da pada tek od polovine sledeće godine.
U pitanju je, kako piše Bloomberg Adria, najviša izmerena inflacija u Srbiji od 2007. godine.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju ono što građani i sami osećaju, po sve tanjim novčanicima – najviše su poskupele cene restorana i hotelskog smeštaja, ali i hrane i energenata. Hrana je u odnosu na prošli oktobar poskupela za gotovo 24 odsto, od čega su, recimo, mleko, sir i jaja skuplji za skoro 40 odsto. Porasle su i cene kirije i energenata za domaćinstvo – sada su u proseku veće za oko 18 odsto nego prošle godine u oktobru.
Ako se pogledaju poslednji objavljeni podaci Ministarstva trgovine o potrošačkoj korpi iz avgusta ove godine (pri čemu se situacija od avgusta do danas dodatno pogoršala), vidi se i kako neke osnovne namirnice postaju sve manje dostupne.
Na primer, u avgustu ove godine, u odnosu na avgust prošle, potrošač u Srbiji je od prosečne neto zarade (koja je iznosila oko 75.000 dinara prema računici Ministarstva) mogao da kupi oko 800 kilograma krompira. U avgustu 2021. godine, mogao je da kupi oko 300 kilograma više. Isto tako, mogao je da kupi manje količine jaja, šećera, kravljeg mleka, svinjskog mesa, jogurta i kafe, u odnosu na godinu dana pre toga.
Prema istim podacima, od prosečne plate minimalna korpa je još i mogla da se pokrije (minimalna potrošačka korpa u avgustu iznosila je oko 45.730 dinara), ali ne i prosečna potrošačka korpa, za koju je trebalo izdvojiti oko 88.300 dinara.
Najnoviji izveštaj o inflaciji Narodna banka će javnosti prezentovati u utorak.
Milan Ćulibrk: Standard Hrvatske nećemo dostići u narednih 10-20 godina
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, podseća za Raskrikavanje da je inflacija u Hrvatskoj u septembru iznosila 12,8 odsto (za toliko su povećane cene u odnosu na septembar prošle godine), a u Srbiji je godišnja inflacija u septembru bila 14 odsto. Istovremeno, kako kaže, prosečna plata za prvih devet meseci ove godine u Srbiji je iznosila oko 630 evra, a u Hrvatskoj oko 1020 evra.
„Ko je onda u boljoj poziciji? Osim toga, prema podacima Svetske banke, bruto domaći proizvod u Hrvatskoj po stanovniku za 2021. godinu bio je 17.398 dolara, a u Srbiji 9.215. Dakle Hrvati proizvode duplo više, prihoduju duplo više nego mi, o čemu govori i raspon plata. Njihova kupovna moć je jača i dosadašnjim tempom rasta mi standard prosečnog građanina Hrvatske nećemo dostići u narednih deset ili dvadeset godina“, kaže Ćulibrk.
