Poverenje u medije u Srbiji opalo je tokom prošle godine i sada iznosi svega 22 odsto što je daleko ispod globalnog proseka, pokazuje najnoviji izveštaj Rojtersovog instituta o digitalnim medijima. Najveći nivo poverenja, prema ovom istraživanju, imaju krtički mediji poput N1 i Nove S. Najniži nivo poverenja ispitanika imaju provladini mediji poput Informera i Pinka. U izveštaju konstatuju da publika sve više prati medije koji istražuju kriminal i korupciju kao što su KRIK i BIRN.
Koliko je situacija u srpskim medijima loša, uz gotovo potpunu kontrolu mejnstrim medija, pokazuje i najnoviji izveštaj o digitalnim medijima Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva.
Poverenje u medije u Srbiji je maltene na istorijskom minimumu i sada iznosi 22 odsto, dok je globalni prosek daleko veći – oko 37 odsto.
Ovo je pad u odnosu na prošli izveštaj i jedan od zakljčaka Rojtersovih eksperata je da je razlog aktuelna politička kriza u Srbiji i pojačan pritisak vlasti na medije.
Još jedan pokazatelj niskog poverenja jeste i procenat ljudi koji svesno izbegavaju vesti koji iznosi čak 53 odsto.
Publika, prema ovom istraživanju, od ponuđenih medija najveće poverenje dala je televizijama N1 (52 odsto), Nova S (47 odsto), Vremenu (43 odsto) i Danas-u (41 odsto). Najmanje poverenja ispitanici imaju u provladine medije Informer i Pink.
Foto: Printskrin/ deo iz izveštaja o poverenju u medije u Srbiji
Što se tiče kanala distribucije, televizija ostaje važan izvor vesti za 51 odsto građana Srbije, ali je dramatično u senci onlajna koji koristi 85 odsto populacije. Društvene mreže (64 odsto) i naročito sajtovi/aplikacije za vesti (57 odsto) su sve dominantniji kanali informisanja.
„Sve nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija povezanih sa političkim elitama, što praktično zatvara prostor u mejnstrim medijima za kritičko izveštavanje o vlasti”, navodi profesorka u penziji i jedna od autorki izveštaja, Snježana Milivojević.
Istraživanje pokazuje da su kritičke televizije, N1 i Nova S, među glavnim izvorima informisanja. N1 se nalazi u rangu sa RTS-om po gledanosti. Na trećem mestu je Nova S, a na četvrtom Blic TV. Ispitanici se pak najmanje informišu preko Informera.
U izveštaju podsećaju da Aleksandar Vučić upravo televizije N1 i Nova S „redovno označava kao antisrpske medije” kao i da je tražio smenu Aleksandre Subotić, direktorke United Media-e, što se moglo čuti u razgovoru koji smo objavili letos između direktora United Group-e Stena Milera i Telekoma, Vladimira Lučića.
Nedavno smo objavili i da United Group planira da proda svoj regionalni medijski biznis, uključujući N1, Novu S i još desetak medija u Crnoj Gori, Sloveniji i BiH, za samo 30 miliona evra luksemburškom fondu European Future Media Investments, iza kojeg stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital.
Ovaj fond je 2022. godine preuzeo većinski udeo u Euronews-u i njihovo poslovanje se dovodi u vezu sa mađarskim državnim kapitalom i biznismenima bliskim Viktoru Orbanu. Vlasnike Alpac Capitala Aleksandar Vučić je javno nazvao svojim prijateljima.
Ispitanici se najviše informišu onlajn
Istraživanje pokazuje da se čak 85 odsto ispitanika informiše onlajn, što uključuje društvene mreže, sajtove, aplikacije, podkaste.
Kada je konkretno reč o onlajn medijima istraživanje pokazuje da se čak 36 odsto ispitanika informiše preko portala N1, dok je na drugom mestu Blic sa 30 odsto, a na trećem portal Telegraf preko koga se informiše 23 odsto ispitanika, a ispod njega Nova online. Najmanje se informišu preko portala televizije Pink.
Preko štampanih medija se informiše oko 16 odsto ispitanika.
U izveštaju se navodi da tržištem štampanih medija dominiraju tabloidi. „Provladini tabloidi u Srbiji često se koriste za diskreditaciju kritičkih glasova, vođenje kampanja blaćenja i širenje nacionalističkih i antievropskih narativa.”
Napominje se da je provladin tabloid Informer samo u drugoj polovini 2025. prekršio Kodeks novinara Srbije čak 1.456 puta.
To se potvrđuje i u našoj analizi naslovnih strana za prošlu godinu. Pronašli smo rekordan broj manipulacija u šest prorežimskih listova – više od 1.800 manipulacija. Najviše manipulativnih, pristrasnih i neutemeljenih vesti objavio je Alo (529), a zatim Informer (399).Istovremeno, šest analiziranih tabloida je iz budžeta je prošle godine dobilo više od milion evra.
U izveštaju se navodi da publika sve više prati istraživačke i lokalne medije koji izveštavaju o korupciji i protestima. Kao primeri rastućih digitalnih medija izdvajaju se Mašina i Zoomer, dok su KRIK i BIRN prepoznati po istraživanjima kriminala i korupcije.
Globalno poverenje u medije najniže u poslednjijh 11 godina
Kada je reč o globalnim trendovima, Rojtersov institut konstatuje da se način informisanja radikalno menja, ali i da opada interesovanje publike za vesti.
„Četvrtina ispitanika (25 odsto) danas spada u grupu povremenih ili pasivnih korisnika vesti, koji se informišu najviše jednom nedeljno i navode da imaju malo ili nimalo interesovanja za vesti. Taj udeo je 2021. godine iznosio 16 odsto”.
Uporedo sa smanjenim interesovanjem,opada i poverenje ljudi u vesti. Globalni prosek je pao na 37 odsto što je najniži nivo poverenja u medije otkako se ovo istraživanje sprovodi, od 2015. godine.
„Pad poverenja delom odražava šire društvene trendove, uključujući sve manje poverenje u institucije i političke aktere, kao i učestale napade političara na medije. Ipak, poverenje u pojedinačne medijske brendove koje publika najviše koristi pokazuje se otpornijim od opšteg poverenja u medije”.
Istovremeno raste zabrinutost zbog širenja lažnih vesti i dezinformacija i sada iznosi 62 odsto.
U izveštaju se konstatuje da je pad poverenja povezan je i sa promenama u načinu informisanja jer primat u informisanju od tradicionalnih medija preuzimaju društvene mreže.
„Društvene mreže i video-platforme po prvi put su postale najrasprostranjeniji način pristupa vestima na internetu. Njih koristi 54 odsto ispitanika, dok se na sajtove i aplikacije medijskih kuća oslanja 51 odsto. Ova promena prisutna je u svim starosnim grupama”.
Primećuju i da ispitanici za informisanje sve češće koriste i AI četbotove. „Trenutno ih za informisanje koristi 10 odsto ispitanika. Najčešće ih koriste oni koji su već veoma zainteresovani za vesti, kao i mlađa publika”.
