U tekstu se pozivaju na izjave Branimira Kojića, predsednika Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila koji je za Novosti rekao da je „namera da se posle određenog vremena svi sakupljeni potpisi pošalju u Evropski parlament da bi se tamo otvorila rasprava o „genocidu““.
Ređaju se i mišljenja predsednika Boračke organizacije RS Radana Ostojića, i predsednika Republičke organizacije porodica poginulih i nestalih civila i vojnika Veljka Lazića. Oni se slažu u tome da je praktično reč o agendi Bošnjaka da proglase srpski narod genocidnim, i da se zaboravlja na srpske žrtve.
Večernje novosti u tekstu nemaju drugu stranu o čijoj navodnoj odluci izveštavaju – Memorijalni centar Srebrenica – Potočari.
Direktor ovog centra Emir Suljagić je posle nekoliko sati od objave teksta reagovao na Tviteru:
„Da rešimo prvo da je ovo laž. Ja sam direktor Memorijalnog centra Srebrenica i ulaz u centar je slobodan i besplatan“, rekao je između ostalog Suljagić, podelivši isti tekst sa portala B92 koji je prenet od Večernjih novosti.
Osim B92, tekst su preneli i neki drugi mediji poput Sputnika i portala TV Pink.
Na sajtu Memorijalnog centra Srebrenica piše da je otvoren za posetioce od 8 do 16 sati, a jedini uslov koji se ističe jeste da se poseta prethodno najavi „u cilju boljeg planiranja i organizacije“ – ljudi su pozvani da kažu kada će doći, da li im je potreban kustos, prilagođavanje posete osobama sa invaliditetom, smeštaj u Srebrenici, prevoz i slično.
Uprkos oštrim negiranjima genocida velikog dela javnosti u Srbiji i Republici Srpskoj, genocid u Srebrenici je za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu utvrđena činjenica. Prva pravosnažna presuda kojom se ovaj zločin u leto 1995. godine tretira kao genocid doneta je 2004. godine, a u međuvremenu su za njega osuđeni pojedini komandanti Vojske Republike Srpske poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Takođe, tribunal je 2007. godine oslobodio Srbiju odgovornosti za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost ratnih generala, da Srbija nije učestvovala zvanično ni direktno u ovim događajima, ali isto tako i da vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne.
Inače, Parlament Republike Srbije je 2010. godine usvojio Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Skupština je tom deklaracijom najoštrije osudila zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, „na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“, izrazila saučešće i izvinjenje porodicama žrtava jer nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija, i navela da će pružiti punu podršku državnim organima za procesuiranje ratnih zločina.
Ipak, iako se deklaracija oslanja na odluke suda u Hagu i u njoj je izražena privrženost Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, ovi događaji u tom dokumentu nisu definisani kao genocid, već kao „zločini“.
Prorežimski domaći mediji, poput tabloida, redovno negiraju da se genocid u Srebrenici dogodio. U tome prednjače Večernje novosti koje se često bave temama Srebrenice, Jasenovca ili sukoba na Kosovu, i to na pristrasan način kojim se priznaju samo srpske žrtve u ratovima, dok se ostale žrtve negiraju ili minimalizuju. Takvi tekstovi se pojačavaju pred važne datume, kao što je 11. jul kada se svake godine obeležava godišnjica srebreničkog genocida.
