Neposredno nakon donošenja rezolucije, mediji su u svojim vikend-izdanjima ovo dočekali izjavama poput „Veleizdaja“ (Alo), „Udarili Srbima žig genocidnih“ (Večernje novosti), „Najcrnji najgori udar na Srbiju“ (Informer). U nedelju je i predsednik Srbije izjavio da su Crnogorci namerno hteli da stave stigmu celu jednom narodu.
Na njegovu izjavu je u ponedeljak reagovalo crnogorsko Ministarstvo vanjskih poslova navodeći da ovaj dokument nije i ne može biti usmeren ni protiv jednog naroda i države, „a ponajmanje protiv srpskog naroda i Srbije“.
„Ne postoje genocidni narodi, već samo pojedinci“, navode u saopštenju koje je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nazvao „licemernim“.
Oštre reči ne izostaju ni početkom ove nedelje – Alo ovaj potez naziva „brukom“ i tvrdi da iza njega stoje strane ambasade. Da su Srbi opet žrtve spletki i interesa zapadnih stila smatraju i Večernje novosti koje spekulišu da je NATO taj koji „potura rezolucije o Srebrenici po Balkanu“.
Šta tačno piše u Rezoluciji?
U Rezoluciji o genocidu u Srebrenici koja je usvojena 17. juna, eksplicitno se navodi da nijedan narod ne može biti proglašen genocidnim.
„Skupština Crne Gore osuđuje pokušaje pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bošnjačkom, hrvatskom ili bilo kojem drugom narodu za genocid, zločine protiv čovečnosti ili druge zločine, jer odgovornost može biti isključivo individualna, a nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački“, navodi se u tački 3 ove rezolucije.
Mimo toga, u ovom dokumentu između ostalog stoji da Skupština Crne Gore najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, da potvrđuje da se on dogodio i da je u njemu stradalo preko 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti, kao i da poziva nadležne institucije da primenjuju odgovarajuće propise kada je reč o javnom negiranju postojanja ili umanjenja ovog genocida.
Ceo tekst rezolucije možete naći ovde.
Uprkos oštrim negiranjima genocida velikog dela javnosti u Srbiji i Republici Srpskoj, genocid u Srebrenici je za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu utvrđena činjenica. Prva pravosnažna presuda kojom se ovaj zločin u leto 1995. godine tretira kao genocid doneta je 2004. godine, a u međuvremenu su za njega osuđeni pojedini komandanti Vojske Republike Srpske poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Takođe, tribunal je 2007. godine oslobodio Srbiju odgovornosti za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost ratnih generala, da Srbija nije učestvovala zvanično ni direktno u ovim događajima, ali isto tako i da vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne.
Detaljnije o ovome čitajte u zasebnom tekstu Raskrikavanja.
Inače, Parlament Republike Srbije je 2010. godine usvojio Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Skupština je tom deklaracijom najoštrije osudila zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, „na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“, izrazila saučešće i izvinjenje porodicama žrtava jer nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija, i navela da će pružiti punu podršku državnim organima za procesuiranje ratnih zločina.
Ipak, iako se deklaracija oslanja na odluke suda u Hagu i u njoj je izražena privrženost Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, ovi događaji u tom dokumentu nisu definisani kao genocid, već kao „zločini“.
