Šta opozicija zapravo zahteva?
Sporazum su evroparlamentarcima, koji posreduju u vođenju međustranačkog dijaloga u Srbiji, zajedno poslale Đilasova Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret.
U njemu se ističu zahtevi koji se tiču rada javnih servisa, RTS-a ali i RTV-a, u vreme izborne kampanje kako bi se obezbedili fer uslovi pred nove parlamentarne izbore sledeće godine.
Oni predlažu da se formira koordinaciono telo u kome će sedeti isti broj predstavnika vlasti i opozicije, i po jedan predstavnik novinarskih udruženja, NUNS, UNS i NDNV.
Zadaci ovog tela su da ili izabere nezavisni urednički tim informativnog programa javnih servisa (koji bi predložila novinarska udruženja), ili da se definiše nova programska šema. U toj novoj šemi, predstavnici opozicije bi triput nedeljno gostovali u emisijama javnog servisa u terminu između 18:30 i 19 sati, triput nedeljno bi opozicija i vlast učestvovali u debatnim emisijama, a traže i veću zastupljenost u jutarnjem programu.
Osim toga, traže i da se nezavisnim medijima (poput KRIK-a, BIRN-a, CINS-a, Istinomera, Bete, Foneta, Vremena) obezbedi da dvaput nedeljno po pola sata emituju svoje sadržaje u udarnim terminima.
Traže i da se zaustavi funkcionerska kampanja, odnosno da se ne izveštava o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama, osim u izuzetnim slučajevima.
Drugi deo sporazuma koji je pripremila opozicija odnosi se i na sam izborni proces, rad RIK-a, biračke spiskove i slično.
