Večernje novosti su danas na naslovnoj strani kritičko izveštavanje hrvatskih medija predstavile kao mešanje u izbore i rušenje vlasti u Srbiji. Međutim, u obrazloženju protestne note Hrvatskoj koje su preneli mediji nisu navedeni konkretni potezi hrvatskih državnih zvaničnika kojima bi optužbe o mešanju u izbore bile potkrepljene. Istovremeno, javne izjave Branimira Nestorovića o ruskim zahtevima za sastavljanje predizborne koalicije nisu izazvale uporedivu reakciju vlasti.
„Hrvati, dalje od izbora u Srbiji”, poručuju Večernje novosti sa današnje naslovne strane. Ovaj prorežimski list navodi da je Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo zbog najgrubljeg mešanja u izborni proces i neobjektivnog izveštavanja, uz tvrdnju da susedi od početka blokada podstiču haos i učestvuju u rušenju aktuelne vlasti.
Ministarstvo je 14. oktobra uputilo protestnu notu Hrvatskoj, što je potvrđeno i RTS-u. Prema obrazloženju koje su Novosti objavile na svom portalu, posebnu zabrinutost izaziva negativno i jednostrano predstavljanje političkih prilika u Srbiji, kao i njihovo povezivanje sa pretnjom regionalnoj stabilnosti.
Međutim, u tom tekstu nisu navedeni konkretni postupci hrvatskih zvaničnika, finansiranje izbornih učesnika ili pokušaji uticaja na sastavljanje izbornih lista. Konkretizovano je samo nezadovoljstvo načinom izveštavanja.
Optužbu o hrvatskom mešanju izneo je i nosilac liste „Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić, komentarišući gostovanje reditelja Gorana Markovića na HRT-u. Nastup ovog oštrog kritičara vlasti na hrvatskoj televiziji tako je poslužio kao povod za optuživanje druge države da utiče na izbore.
Gostovanje srpskog reditelja na hrvatskoj televiziji samo po sebi ne dokazuje da hrvatska država sprovodi operaciju mešanja u izbore. Za takav zaključak potrebno je pokazati ko je, kojim postupcima i u čije ime pokušao da utiče na izborni proces.
Za ruske koalicione zahteve nije bilo diplomatske uzbune
Dok se izveštavanje hrvatskih medija predstavlja kao napad na izborni proces, javne izjave o ruskom uticaju na sastavljanje koalicija nisu izazvale uporedivu reakciju vlasti.
Branimir Nestorović je u septembru na konferenciji za novinare rekao da je imao „zahtev od Ruske Federacije da okupi sve rusofilske stranke i pokrete”, uključujući Pokret socijalista Aleksandra Vulina. Naveo je i da je u ruskoj ambasadi dobio potvrdu da sam može da odluči hoće li na izbore sa Vulinom ili bez njega.
Dakle, sam učesnik izbora govorio je još na početku ove predizborne kampanje o zahtevima strane države za koaliciono povezivanje i razgovorima u njenoj ambasadi. Ambasada Rusije tada nije odgovorila na pitanja portala nova.rs o ovim navodima.
Bivši diplomata Srećko Đukić ocenio je tada za Novu da je reč o diplomatskom skandalu.
„Da to radi bilo koja druga ambasada i bilo koja druga država, a ne ruska ambasada i Ruska Federacija, digla bi se kuka i motika po Srbiji za tako otvoreno mešanje u unutrašnji izborni proces u Republici Srbiji. Ovako vidimo da nema nikakvih reakcija, pogotovu nema nikakvih reakcija od zvanične vlasti”, rekao je on.
