Studneti u blokadi juče su saopštili da je na telefonima ljudi iz njihovog pokreta pronađen jedan od najsofisticiranijih špijunskih softvera na svetu, izraelski Pegasus, kao i softver slične namene domaće proizvodnje, NoviSpy. U međuvremenu, slučajevi ranije otkrivenih nelegalnih špijunskih softvera u telefonima građana Srbije, tapkaju u mestu. Novinar portala FAR Slaviša Milanov tek je pre oko mesec i po dana dao iskaz u MUP-u, više od dve godine nakon što mu je na telefonu pronađen upravo NoviSpy.
Kada je studentkinja Mašinskog fakulteta u Nišu Milica Najdanović tokom protesta privođena na informativne razgovore, telefon bi ostavljala prijateljima, jer je očekivala da bi joj u policiji mogao biti oduzet i pregledan.
I pored toga što je preduzimala mere predostrožnosti, dobila je upozorenje kompanije Apple da je njen telefon možda bio meta naprednog špijunskog softvera. Nakon toga se obratila SHARE fondaciji, koja se bavi digitalnim pravima i bezbednošću.
Analiza još traje. Najdanović, međutim, sumnja da bi eventualni upad morao da bude izveden bez njenog kontakta sa napadačem i bez klika na sumnjivi link.
„Mi smo podeljeni u različite jedinice po delovima zemlje. Ja se lično bavim obukama za članove biračkog odbora, i imam kontakt sa stvarno mnogo ljudi na jugu. Njima očigledno nije bio cilj samo da uđu u moj telefon, već da vide šta ja komuniciram sa svim svojim kolegama, kao i šta komuniciram sa građanima sa juga Srbije”, kaže Najdanović za Raskrikavanje.
Kako kaže, od kolega je čula da je nakon sinoćne konferencije Studenata u blokadi još dvoje ljudi saznalo da im je na telefone najverovatnije instaliran špijunski softver. Oni, navodi, u prvi mah nisu reagovali jer nisu znali šta znače upozorenja koja su dobili na svojim telefonima.
Studenti u blokadi održali su juče prvu konferenciju za medije od početka protesta i saopštili da je najmanje 14 ljudi iz studentskog pokreta i opozicije bilo meta naprednih špijunskih softvera.
Među njima su studenti, aktivisti, članovi operativnih timova studentskog pokreta, narodni poslanik i lokalni odbornik. Najmanje jedan telefon bio je zaražen Pegasusom, jednim od najmoćnijih špijunskih programa na svetu, koji je nastao u Izraelu, dok su na još dva uređaja pronađene nove verzije softvera NoviSpy, koji je domaće proizvodnje.
Postojanje Pegasusa na najmanje jednom telefonu nije zasnovano samo na tvrdnji studenata. Citizen Lab, istraživačka laboratorija Univerziteta u Torontu koja se godinama bavi digitalnim nadzorom i špijunskim softverima, istog dana objavila je forenzičku analizu kojom je potvrdila infekciju. Amnesty International je nezavisno potvrdio nalaze o novoj verziji NoviSpy softvera.
Sve je počelo sredinom avgusta, kada je 12 korisnika ajfona dobilo upozorenje kompanije Apple da su bili meta napada takozvanim plaćeničkim špijunskim softverom. Nakon toga obratili su se SHARE fondaciji, koja se bavi digitalnim pravima i bezbednošću.
Apple ovakva upozorenja ne šalje za obične viruse, već samo malom broju korisnika za koje sa visokim stepenom pouzdanosti utvrdi da su pojedinačno targetirani veoma sofisticiranim špijunskim softverima. Apple pritom ne utvrđuje ko stoji iza konkretnog napada.
Analiza jednog od tih telefona pokazala je da upozorenje nije bilo bez razloga.
Citizen Lab Univerziteta u Torontu potvrdio je da je telefon člana studentskog pokreta zaražen Pegasusom između decembra prošle i januara ove godine. Napad je izveden preko aplikacije iMessage i nije zahtevao da korisnik klikne na link, otvori fajl ili uradi bilo šta drugo. Softver je na telefon ubačen daljinski, što ga i čini toliko opasnim i teškim za prepoznati.
Analiza preostalih 11 ajfona još traje. SHARE navodi da sama Appleova upozorenja predstavljaju dovoljno jak indikator da se ti telefoni tretiraju kao verovatno kompromitovani.
Pored njih, SHARE je potvrdio još dva slučaja na telefonima sa Android operativnim sistemom. Na njima je pronađena nova verzija softvera sličnog NoviSpy-u, koji je u Srbiji prvi put otkriven krajem 2024. godine.
U jednom slučaju telefon je prethodno bio oduzet studentu kada je doveden na razgovor u policiju. Za instaliranje ove vrste softvera, za razliku od Pegasusa, potreban je fizički pristup uređaju.
Na drugom telefonu softver je otkriven nakon što su privatne Viber poruke sa tog uređaja iznete u programu televizije Informer.
Kada se ovakav program jednom nađe u telefonu, mogućnosti nadzora su skoro pa potpune. Napadač može da pristupi svim porukama, fotografijama, kontaktima i dokumentima, da prati lokaciju, pravi snimke ekrana i uključuje kameru i mikrofon bez znanja vlasnika.
Studentkinja Jelena Kontić, aktivna u akciji „Student u svakom selu”, rekla je da je upravo na njenom telefonu pronađen Pegasus. Objasnila je da njen rad podrazumeva svakodnevnu komunikaciju sa studentima i građanima širom Srbije, zbog čega nadzor njenog telefona nije zadirao samo u njenu privatnost.
SHARE je ukazao i na tajming. Period u kojem su ljudi bili targetirani poklapa se sa kampanjom za lokalne izbore održane 29. marta ove godine. Među metama su bili upravo ljudi uključeni u studentski pokret, aktivisti i opozicioni političari.
Ko je naručio napade za sada nije utvrđeno, ali može sa velikom sigurnošću da se pretpostavi.
Pegasus proizvodi izraelska kompanija NSO Group i taj softver se ne prodaje individuama, već isključivo državama i državnim agencijama. Ovaj softver je izuzetno skup i po nekim izvorima košta više stotina hiljada evra da bi se instalirao samo na jedan uređaj.
Nakon studenata oglasili su se i bivši programski direktor N1 Srbija Igor Božić, koji je rekao da je Pegasus bio instaliran i na njegovom telefonu, kao i opozicioni političar Radomir Lazović, koji je saopštio da je bio prisluškivan.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sinoć je odbacila mogućnost da je država špijunirala studente. Na direktno pitanje da li država ima saznanja o tome odgovorila je: „Apsolutno ne”.
Brnabić je dovela u pitanje i predstavljene nalaze. Pitala je zbog čega bi neko veoma skup softver koristio protiv, kako ih je nazvala, nasumične grupe ljudi i rekla da na konferenciji nije čula dokaze da je on zaista korišćen. Navela je i da ne veruje nalazima SHARE fondacije i Amnesty Internationala.
Na navode studenata reagovala je i BIA, koja je čitav slučaj nazvala „običnim trivijalnim senzacionalizmom”. Umesto odgovora na pitanje da li je Agencija koristila ili poseduje ovakve špijunske alate, u saopštenju je poručeno da tvrdnje o prisluškivanju pokazuju „rad za interese određenih stranih službi i grupa za pritisak”.
O slučaju su juče pisali i Financial Times i Reuters. Financial Times ga je opisao kao najveći do sada dokumentovani talas upotrebe špijunskog softvera u Srbiji.
Reagovao je i američki republikanski kongresmen Džo Vilson, predsedavajući Helsinške komisije američkog Kongresa, telo koje se bavi bezbednošću, ljudskim pravima i demokratijom u Evropi. On je za napade direktno optužio vlast u Srbiji.
„Neprihvatljivo je što je Vučićev režim koristio invazivni špijunski softver za nadzor i ciljanje građana Srbije”, napisao je Vilson na X-u.
Ovo nije prvi slučaj da se špijunski softver pronalazi na telefonima novinara i aktivista u Srbiji.
U martu prošle godine Amnesty je objavio i da su dva novinara BIRN-a bila meta Pegasusa.
Novi slučajevi NoviSpy-a pojavljuju se dok prethodni još nisu dobili ozbiljan institucionalni epilog.
Izašao iz policijske stanice sa špijunskim softverom
Raskrikavanje je još krajem 2024. pisalo o novinaru portala FAR Slaviši Milanovu, kome je telefon oduzet tokom boravka u policijskoj stanici u Pirotu.
Forenzička analiza Amnesty Internationala pokazala je da je uređaj tada otključan pomoću izraelskog alata Cellebrite, a zatim je na njega ubačen do tada nepoznati špijunski program, kasnije nazvan NoviSpy. Slični slučajevi zabeleženi su i kod drugih novinara, aktivista i članova nevladinih organizacija.
NoviSpy može da pristupi praktično čitavom sadržaju telefona, uključujući poruke i fajlove, ali i da uključuje mikrofon i kameru, pravi snimke ekrana i beleži ono što korisnik kuca. Amnesty je utvrdio i da su podaci sa kompromitovanih telefona slati na servere povezane sa Bezbednosno informativnom agencijom.
Zbog ovih slučajeva deset organizacija civilnog društva podnelo je u decembru 2024. krivičnu prijavu protiv za sada nepoznatih pripadnika BIA i policije. Prijava je kasnije dopunjavana novim slučajevima, ali predmet je i dalje u pretkrivičnoj fazi. I dalje svi oštećeni nisu dali izjave u policiji.
Novinar lokalnog portala FAR iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov kaže da je tek pre oko mesec i po dana dao iskaz u MUP-u u Beogradu. Time se, kako kaže, slučaj posle dve i po godine konačno pomerio sa mrtve tačke, ali je i dalje pesimista da će dobiti epilog.
„Što se tiče digitalne bezbednosti, nažalost još uvek nemam slobodu, da tako kažem, da se opustim, i pored toga što je prošlo dve i po godine, kada vidim da se to sve samo nastavlja”, rekao je Milanov za Raskrikavanje.
Ni druge institucije nisu otišle mnogo dalje. Poverenik za zaštitu podataka obustavio je svoj postupak nakon što su BIA i MUP odgovorili da su radili u skladu sa zakonom, dok je Zaštitnik građana takođe obustavio postupanje pozivajući se na krivični postupak koji tada formalno još nije bio ni otvoren. Punomoćnici oštećenih zbog toga su od tužilaštva tražili da konačno počne da postupa u predmetu.
