Partneri Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i programa Media Freedom Rapid Response (MFRR) danas su objavili izveštaj u kojem upozoravaju da se sloboda medija u Srbiji nalazi u dubokoj krizi. Dokument beleži nagli rast napada na novinare, političkih pritisaka i drugih oblika ugrožavanja medijskih sloboda, a vlastima Srbije i Evropskoj uniji upućuje niz preporuka za zaustavljanje daljeg pogoršanja stanja.
Partneri Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i programa Media Freedom Rapid Response (MFRR) danas su objavili izveštaj „Opasna spirala nasilja nad novinarima u Srbiji”.
U izveštaju se ocenjuje da je sloboda medija u Srbiji u dubokoj krizi, dok je prostor za rad nezavisnih novinara značajno sužen. Misija koja je u martu ove godine boravila u Srbiji zabeležila je rekordan nivo fizičkih napada na novinare, pretnji smrću, onlajn kampanja blaćenja, ukorenjene nekažnjivosti i snažne političke kontrole nad medijskim prostorom.
Prema podacima iz izveštaja, tokom 2025. godine u Srbiji je zabeleženo 209 slučajeva kršenja slobode medija, više nego dvostruko u odnosu na 84 dokumentovana slučaja iz 2024. godine. Ti slučajevi pogodili su 359 novinara i medijskih organizacija. Od januara do 16. juna 2026. godine zabeleženo je još 100 slučajeva, koji su pogodili 170 medijskih radnika.
Autori navode da je nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, koji je pokrenuo najveće proteste u istoriji Srbije, naglo porastao broj napada na novinare koji izveštavaju sa demonstracija. Samo tokom 2025. godine dokumentovano je najmanje 38 policijskih napada na novinare.
Izveštaj ukazuje i da je Srbija, prema podacima koalicije CASE za 2025. godinu, na trećem mestu u Evropi po broju strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).
Posebna pažnja posvećena je stanju medijskog pluralizma, koji je poslednjih godina dodatno narušen.
Učesnici misije
Misiju je koordinisala organizacija ARTICLE 19 Europe, a u njoj su učestvovale sledeće međunarodne organizacije: Udruženje evropskih novinara, AEJ; Evropska radiodifuzna unija, EBU; Evropski centar za slobodu štampe i medija, ECPMF; Evropska federacija novinara, EFJ; Međunarodni institut za štampu, IPI; Reporteri bez granica, RSF; Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa, OBCT; Index on Censorship; i Komitet za zaštitu novinara, CPJ. Lokalni partner bilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije, NUNS.
Delegacija se sastala sa novinarima, urednicima, medijskim udruženjima, organizacijama civilnog društva, predstavnicima organa reda, predsednicom Narodne skupštine i vrhovnom javnom tužiteljkom, između ostalih.
Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, proširio je svoje medijske posede, čime se dodatno učvršćuju provladini narativi u medijskom prostoru. Istovremeno, Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ne funkcioniše više od 18 meseci, zbog čega je Srbija jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji bez funkcionalnog regulatornog tela za medije.
Kao dodatni problemi navode se koordinisani napadi botova i upotreba špijunskog softvera, uključujući Pegasus.
Autori konstatuju da je Vlada Srbije pokrenula nekoliko zakonodavnih inicijativa, uključujući pokušaje da odredbe Evropskog akta o slobodi medija (EMFA) uključi u domaće zakonodavstvo. Međutim, novinari i predstavnici civilnog društva uglavnom su prestali da učestvuju u tim procesima, navodeći netransparentnost, kratke rokove i, pre svega, duboko nepoverenje u namere vlasti.
U izveštaju se ocenjuje da međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u zaštiti slobode medija u Srbiji i zaustavljanju daljeg demokratskog nazadovanja.
Partneri MFRR-a i Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara pozvali su vlasti Srbije da odmah prestanu sa zapaljivom retorikom usmerenom protiv novinara i uzdrže se od svih verbalnih, fizičkih i pravnih napada na medije, uključujući korišćenje SLAPP tužbi.
Takođe su pozvali vlasti da uvedu specijalizovane programe obuke za policijske i pravosudne službenike kako bi se obezbedila dosledna primena mera zaštite novinara.
Evropsku uniju partneri su pozvali da javno i nedvosmisleno osudi napade na novinare u Srbiji i da direktno finansiranje Srbije u strateškim oblastima uslovi merljivim napretkom u oblasti bezbednosti novinara i slobode medija.
I KRIK u izveštaju
U izveštaju se navodi otkriće koje je KRIK objavio u avgustu prošle godine u saradnji sa OCCRP-jem – audio-snimak razgovora između tada novoimenovanog generalnog direktora United Group-a Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. U razgovoru se govori o smeni dugogodišnje direktorke United Media-e Aleksandre Subotić, a Lučić na snimku tvrdi da inicijativa za njenu smenu dolazi „od predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.
Kao primer SLAPP postupaka navodi se i slučaj u kojem su sutkinja Dušanka Đorđević i njen suprug tužili novinare KRIK-a zbog navodnog neovlašćenog prikupljanja podataka o ličnosti. Ističe se da je to samo jedna od 13 SLAPP tužbi koje se trenutno vode protiv KRIK-a.
KRIK se pominje i kao deo koalicije koju čini sa BIRN-om i Fondacijom „Slavko Ćuruvija“. Ova koalicija redovno prisustvuje sudskim ročištima i izveštava o njima kako bi podigla svest javnosti, a pruža podršku i lokalnim novinarima koji su meta SLAPP tužbi.
