Dve godine nakon što je Apelacioni sud doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu za četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti koji su ranije bili optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud utvrdio je da je apelacija tom presudom povredila zakonske odredbe u korist sada već oslobođenih za Ćuruvijino ubistvo. Paradoksa radi, sve se ovo dešava u jeku suđenja Fondaciji Slavko Ćuruvija, koju su 2024. tužili Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, tvrdeći da im je Fondacija povredila ugled i čast.
Nekoliko meseci nakon što je Apelacioni sud oslobodio krivice četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti: Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, na adresu Fondacije koja nosi ime po ubijenom novinaru stigle su tri tužbe.
Fondaciju su tada tada tužili upravo Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak i to zbog saopštenja koje su objavili nakon oslobađajuće presude i rečenice da „zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”.
Oni su podneli tri odvojene tužbe koje su kasnije spojene u jedan postupak. U tužbama tvrde da im je Fondacija povredila ugled i čast jer ih je sud oslobodio optužbi za ubistvo. Svaki od njih je zahtevao odštetu od po pola miliona dinara. Suđenje po ovim tužbama je počelo krajem aprila 2025.
U međuvremenu, krajem prošle godine, Vrhovni sud u Beogradu utvrdio je da je Apelacioni sud prekršio zakon kada je preinačio prvostepenu presudu i oslobodio optužbi četvoricu pripadnika Resora državne bezbednosti.
Presuda Apelacionog suda je pravosnažna što znači da se ne može menjati ili poništiti, ipak, pitanje je kako i da li presuda Vrhovnog suda sada može uticati na ishod postupka koji trojica ranije okrivljenih, a potom oslobođenih vode protiv Fondacije Slavko Ćuruvija.
Predsednik ANEM-a, Veran Matić navodi za Raskrikavanje da očekuje da će Drugi osnovni sud u obzir uzeti presudu Vrhovnog suda.
„Vrhovni sud je utvrdio da je u oslobađajućoj presudi došlo do bitnih povreda krivičnog postupka koje nisu kozmetičke, već suštinske prirode. (…) Kako pratim ovo suđenje, smatram da optužni predlozi uopšte nisu ni trebalo da budu prihvaćeni. Jasna je namera tužilaca da se spreči svaka rasprava o ubistvu Slavka Ćuruvije, o samom suđenju, kao i o problematizovanju oslobađajuće presude”.
On napominje da mu deluje da je namera tužilaca bila da će tuzbama uspeti da zaustave medije, ali je efekat bio potpuno suprotan.
„Suđenja protiv Fondacije Slavko Ćuruvija, advokata Aleksandra Olenika i drugih samo privlače dodatnu pažnju javnosti. Presuda Vrhovnog suda Srbije sada je ove tužbe u velikoj meri obesmislila.”
Matić napominje da se tužioci i dalje smatraju nevinim, ali je prema njegovim rečima „ta njihova nevinost sada znatno manje zaštićena”.
„Oni više nemaju osnova da se osećaju uvređenim zbog toga što se pominju u kontekstu ubistva pokojnog Slavka Ćuruvije, jer je presudom Vrhovnog suda konstatovano da su ključni dokazi koji su ukazivali na njihovu krivicu uklonjeni povredom zakona. Mogu samo da pretpostavim da će sudovi koji postupaju po tužbama za povredu časti i ugleda morati da uzmu u obzir i presudu Vrhovnog suda Srbije, jer se sve ovo za sada mora posmatrati kao jedna pravna celina”, navodi Matić za Raskrikavanje.
Advokatica Fondacije Slavko Ćuruvija, Kruna Savović, kaže za Raskrikavanje da će presuda Vrhovnog suda svakako biti dostavljena Drugom osnovnom sudu pred kojim se vodi postupak.
„U svetlu presude Vrhovnog suda valja reći da ona ide u prilog argumentaciji na kojoj se u aktuelnom postupku temelji ,,pravo” Slavko Čuruvija fondacije na saopštenje sa kojim je istupila komentarišući presudu Apelacionog suda”, kaže ona za Raskrikavanje.
A šta je zapravo rekao Vrhovni sud?
U obrazloženju presude, Vrhovni sud, između ostalog, navodi da je Apelacioni sud „povredio zakon” prilikom ocene iskaza više svedoka.
Ovo se odnosi i na iskaze jednog od ključnih svedoka, Milorada Ulemeka Legije, koji je inače osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Vrhovni sud navodi da je apelacija neistinito tvrdila u presudi da Legija na suđenju nije želeo da ponovi ono što je ispričao tužiocu na saslušanju u tužilaštvu u januaru 2014.
Vrhovni sud je utvrdio da je zaključak sudija apelacije netačan na osnovu zapisnika i transkripta sa suđenja.
„Iz zapisnika o ispitivanju svedoka na glavnom pretresu dana 26. 09. 2016. proizilazi da je svedok naveo da nema ništa posebno da kaže osim onoga što je izjavio i da nema šta da doda. (…). Na pretresu pred drugostepenim sudom svedok je više puta izjavio da nema ništa da doda, niti da oduzme od onoga što je rekao na prošlom svedočenju, kao i da sve što je rekao stoji u zapisniku i da stoji iza toga”, navodi Vrhovni sud u presudi, referišući se na svedočenje Legije.
Vrhovni sud napominje da je apelacija u presudi navela da Legija „nije ostao pri iskazu koji je dao pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, a što je po stavu Vrhovnog suda u suprotnosti sa sadržajem zapisnika sa suđenja”.
Osim iskaza svedoka,ostao je nejasan i odnos sudija Apelacionog suda prema izveštaju o telefonskoj komunikaciji Radonjića, Romića i Kuraka u vreme ubistva Ćuruvije.
Upravo su izveštaji baznih stanica mobilne telefonije u okolini mesta gde se dogodilo ubistvo bili među glavnim dokaznim materijalom protiv okrivljenih.
Fondacija Slavko Ćuruvija pozdravila je odluku Vrhovnog suda, iako svesni da ona neće uticati na pravosnažnu presudu apelacije.
Advokat Vladimir Todorić je u međuvremenu podneo krivičnu prijavu protiv petoro sudija Apelacionog suda: Vesne Petrović, Nade Hadži Perić, Marka Jocića, Dušanke Đorđević i Dragana Ćesarovića, koje su donele oslobađajuću presudu.
U krivičnoj prijavi, u koju je KRIK imao uvid, navodi se da to što su sudije menjale zapisnike isključivo u korist okrivljenih „ukazuje na nameru, to jest umišiljaj da se okrivljeni oslobode u ovom postupku i time nanese ogromna šteta Srbiji i njenim građanima”.
„Bez radnji osumnjičenih sudija, okrivljeni ne bi bili oslobođeni jer se radi o krucijalnim dokazima – ti dokazi su bili ocenjeni u prvostepenom postupku i kao posledica toga okrivljeni su bili osuđeni”, piše u prijavi.
Todorić za Raskrikavanje procenjuje da će advokati tužilaca u postupku protiv Fondacije tvrditi da je presuda Apelacionog suda „čista kao suza” ali je ona, prema njegovim rečima „mutna kao Dunav”.
Podsetimo, urednik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin, Slavko Ćuruvija, ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Optužnica za njegovo ubistvo je podignuta tek 2014. godine, 16 godina nakon ubistva.
Sudjenje je počelo 2015. godine i pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu je trajalo četiri godine. Pred sudom su se našla četvorica nekadašnjih pripadnika Resora državne bezbednosti: Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak.
Oni su 2019. optuženi na ukupno 100 godina zatvora. Apelacioni sud je naložio ponovni proces, a nova presuda je bila gotovo istovetna prethodnoj. Slučaj se potom ponovo našao pred Apelacionim sudom koji je preinačio presudu Višeg suda i oslobodio krivice okrivljene.
