Na otvaranju nove deonice auto-puta Miloš Veliki u subotu, pojedini mediji preneli su da Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ima više auto-puteva od Hrvatske i Rumunije. I dok je u slučaju Hrvatske Vučić pogrešno citiran, za Rumuniju je sam izneo pogrešnu tvrdnju. Svečano otvaranje, pored toga, obeležilo je i njegovo relativizovanje zabrinutosti javnosti za bezbednost same deonice i tunela na njoj, koja je, po svemu sudeći, puštena u probni rad iako nije potpuno dovršena.
Novu deonicu auto-puta Miloš Veliki – od Pakovraća do Požege, dugačku 19 i po kilometara, svečano je, u subotu, 5. jula, otvorio predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa direktorom „Puteva Srbije” Zoranom Drobnjakom kao i kineskim ambasadorom Li Mingom i drugima.
Tom prilikom, predsednik Srbije razgovarao je sa prisutnim novinarima, koji su ga, između ostalog, pitali da li je Srbija pretekla Hrvatsku, misleći na auto-puteve.
On je odgovorio sa „nismo još”, ali da smo „sad veoma blizu, uskoro ćemo da stignemo i prestignemo”. U nekim medijima je, međutim, ova izjava pogrešno citirana.
„Vučić je istakao da je Srbija pretekla Hrvatsku po auto-putevima, kao i da već imamo mnogo više kilometara od Rumunije po apsolutnim brojevima, iako je tri puta veća zemlja od nas” – preneli su mediji poput Večernjih novosti, B92 ili Euronews-a.
Iako je deo o Hrvatskoj pogrešno citiran, drugi deo, koji se tiče Rumunije, predsednik jeste rekao.
„Moramo da nastavimo da radimo i da gradimo, ali već imamo mnogo više od Rumunije u apsolutnim brojevima iako je Rumunija tri puta veća od nas”, rekao je on.
Međutim, ova tvrdnja prema zvaničnim podacima nije tačna. Prognoza da ćemo uskoro „prestići” Hrvatsku takođe se može uzeti sa rezervom.
Ko ima koliko kilometara?
Prema informacijama koje se nalaze na sajtu Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, Srbija je u februaru 2025. godine imala ukupno 995 kilometara izgrađenih auto-puteva. Tom preduzeću obratili smo se za ažurnije podatke, međutim, kako kažu, oni će biti dostupni tek krajem ovog meseca.
Budući da posle februara 2025. godine nije otvorena nijedna druga deonica auto-puta osim od Pakovraća do Požege, na dotadašnju dužinu 995 km dodali smo još 19,5 km.
Prema toj računici, Srbija sada ukupno ima skoro 1.015 kilometara auto-puteva. Rumunija, sa kojom se predsednik poredi, ima nešto više.
Podaci rumunskog Nacionalnog instituta za statistiku, objavljeni u aprilu, pokazuju da je na kraju 2024. godine ova zemlja imala ukupno 1.137 kilometara auto-puteva.
Iako, statistički gledano, Srbija ima veći udeo auto-puteva u odnosu na svoju veličinu, Vučićeva formulacija da imamo „mnogo više kilometara u apsolutnim brojevima” od Rumunije nije tačna – ne samo da ih nemamo više, već ih zapravo imamo manje.
S druge strane, izjava da ćemo Hrvatsku „uskoro stići i prestići” optimistična je pretpostavka ako pogledamo brzinu razvoja auto-putne mreže u Srbiji i koliko nam „fali” da se to i postigne.
Iz „Hrvatskih autocesti”, državne kompanije za izgradnju, upravljanje i održavanje auto-puteva, za Raskrikavanje su naveli da ova zemlja zbirno ima 1.355 kilometara auto-puteva. Prema tome, Srbiji fali još najmanje 340 novih kilometara da je „stigne”.
Prema podacima koje smo dobili od „Puteva Srbije” i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, od 2012. do 2024. Srbija je godišnje u proseku završavala oko 47 kilometara auto-puta.
Ukoliko bi se gradnja nastavila istim tempom, značilo bi da nam samo za „sustizanje” Hrvatske treba još nešto više od sedam godina, uz preduslov da ta zemlja ne otvori nijednu novu deonicu.
Gde postoji prostor za manipulacije?
U poslednje vreme, zajedno sa pojmom auto-put koristi se i termin „brza saobraćajnica”. Oba je u subotu koristio i sam predsednik Vučić tokom svečanog otvaranja nove deonice auto-puta Miloš Veliki.
„Mi ćemo za ovih 12 godina i zvanično moći da kažemo da smo izgradili više puteva nego u prethodnih 67 godina. Auto-puteva i brzih saobraćajnica.”
Radi se o različitim kategorijama puteva. Iz Uredbe o kategorizaciji državnih puteva jasno vidi da su brze saobraćajnice drugačije rangirane od auto-puteva.
Pomenuta Uredba kao motoputeve, klasifikuje i takozvane brze saobraćajnice među kojima su, na primer, Fruškogorski koridor koji se još uvek gradi, ili put Požarevac-Golubac, koji je delimično završen.
Prema podacima „Puteva Srbije” u februaru ove godine postojala su okvirno 182 kilometra izgrađenih motoputeva, a očekuje se da do kraja godine bude otvoreno još 30-ak kilometara brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca.
Tako bi se, sabiranjem auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji, ukupna kilometraža mogla učiniti većom od rumunske. Međutim, tada se radi o mešanju dve kategorije puteva – višeg i nižeg ranga. Zbog tačnog poređenja morale bi se uračunati i brze saobraćajnice koje ima Rumunija.
Sumnje u bezbednost nove deonice
Svečanost je obeležena još jednom izjavom predsednika, koji je istakao da su „bivše staze i bogaze pune rupa i kontranagiba postale najmoderniji i najbezbedniji auto-putevi”. Ta bezbednost je, međutim, dovedena u pitanje.
Prema istraživanju portala i televizije Insajder, radovi na ovoj deonici nisu do kraja završeni, zbog čega inženjeri nisu potpisali neophodne papire.
Kako navode iz ovog medija, uredbom koju je Vlada pre nekoliko nedelja usvojila „omogućeno je otvaranje tunela bez gotovih sistema za automatsko praćenje podataka”, a baš takav sistem nije završen u jednom od tunela na ovoj deonici.
U intervjuu za Insajder direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak, ipak je garantovao da je auto-put bezbedan, da ono „što nije završeno može da se završi” i da je zato deonica puštena u probni rad.
Bez obzira na situaciju u zemlji, nastalu upravo zbog toga što je 16 ljudi ubio deo drugog nebezbednog objekta – železničke stanice u Novom Sadu, skepticizam u bezbednost deonice predsednik Srbije je relativizovao na dan otvaranja.
Na pitanje novinarke Informera šta misli o „kampanji” da auto-put nije bezbedan, Vučić je rekao da nema šta da kaže kada je „neko toliko jadan i kada neko toliko mrzi svoju zemlju”, ali je kasnije dodao:
„Pogledajte, šta je nebezbedno? Što su negde rekli pomeriće se za 0,1 milimetar, ne znam, nešto. Nemojte kad vas molim.” Pre samog svečanog otvaranja imao je sličnu reakciju.
„Ne vredi, uvek neki papir fali jer neko nije nešto potpisao i to su sad već foliranja i glupiranja, da vam ja ne govorim. Pomera se brdo 0,1 milimetar, ajde koga zavitlavaš za 0,1 milimetar i za ne znam šta. Ali to tako ide”, rekao je.
Deo auto-puta Miloš Veliki, od Preljine do Požege, kojem pripada i nova deonica, gradi kineska firma China Communications Construction Company (CCCC), ista kompanija koja je radila i na modernizaciji železnice od Beograda do granice sa Mađarskom.
Za deonicu Preljina-Požega kod kineske Export-Import banke (EXIM) podignut je kredit u vrednosti od 445 miliona dolara, dok je ukupna vrednost projekta još veća – preko 523 miliona dolara, vidi se iz samog ugovora o kreditu.
