Srpski telegraf je prošle nedelje objavio opsežan tekst o tome kako je za svega 10 meseci „uništena srpska prosveta”, te da se desio „egzodus studenata zbog blokadera”. Bez ijednog konkretnog dokaza, navode da je interesovanje za državne univerzitete navodno opalo za oko 30 odsto. Međutim, prema podacima koje su Raskrikavanju dostavili beogradski i niški univerzitet, nakon dva upisna roka u školsku 2025/26. broj upisanih studenata manji je za svega tri do četiri odsto, dok treći upisni rok tek predstoji. Sa beogradskog univerziteta dodaju da uzrok može biti demografska slika društva, ali i negativna kampanja koju protiv univerziteta vode provladini mediji.
„Evo kako je za samo 10 meseci uništena srpska prosveta! Egzodus studenata zbog blokadera! Idu u inostranstvo ili na privatne fakultete”, objavio je 23. septembra provladin tabloid Srpski telegraf, a isti tekst se dan ranije pojavio i na njegovom portalu Republika.
Tvrde da je „interesovanje za upis na državne fakultete opalo za oko 30 odsto zbog protesta i izostanka nastave”, i insistira se na tome da se desio „egzodus studenata”.
Nigde, međutim, ne kažu na osnovu kojih podataka znaju da je interesovanje opalo za 30 odsto, iako to ponavljaju u više navrata. U tekstu citiraju „dobro upućene” izvore.
Posebno su se fokusirali na beogradski univerzitet za koji navode da je „drastično opalo interesovanje”.
Prorektor za nastavu beogradskog univerziteta, profesor Dejan Filipović je u pisanim odgovorima Raskrikavanju naveo da je interesovanje za Univerzitet u Beogradu nakon prvog upisnog roka manje za tri do četiri odsto, ili za oko 400 studenata, što, kako navodi „ne predstavlja ništa značajno ili dramatično imajući u vidu da upisujemo 12.000 studenata”.
„Završena su dva upisna roka tako da se mogu dati podaci koji su aktuelni u ovom trenutku, ali ne i konačni. Na prvu godinu studija upisano je 11.728 studenata. Sledi nam i treći upisni rok početkom oktobra meseca. Prošle godine je na kraju trećeg upisnog roka ukupno bilo upisanih 12.237 studenta”, navodi Filipović.
Na pitanje kako rukovodstvo univerziteta tumači eventualne promene u broju upisanih studenata, Filipović navodi da je pored demografskog faktora, uticala i negativna kampanja protiv beogradskog univerziteta u provladnm medijima.
„Demografski faktor je očigledan jer je ove godine manje učenika izašlo iz srednjih škola i gimnazija”, kaže on.
Krivi međutim i vlast i negativnu kampanju koja se vodi protiv univerziteta u zemlji.
„Mišljenja smo da je ove godine došlo manje studenata iz regiona (Republika Srpska, Crna Gora, BiH, Makedonija) ali o tome ćemo imati verodostojne podatke tek nakon završenog upisa i detaljnije analize. Imajući u vidu nezvanične informacije o upisu na ostale državne univerzitete mi smo zadovoljni upisom posebno imajući u vidu sve okolnosti koje su nas zadesile od decembra 2024.godine”.
Ovo nije prvi put da se ovakve tvrdnje pojavljuju u javnosti. Naime, u junu ove godine je i Aleksandar Vučić tvrdio da se na beogradskom univerzitetu dešava „najveći egzodus u istoriji”, te da je ovaj univerzitet napustilo hiljade mladih.
Prorektor za nastavu beogradskog univerziteta, profesor Dejan Filipović je tada zvaničnim podacima računarskog centra Univerziteta u Beogradu demantovao Vučićeve tvrdnje.
Zaključio je tada da podaci ukazuju da „nema većih odstupanja u odnosu na prethodne godine jer je Univerzitet dinamičan sistem sa stalnim prilivom i odlivom studenata koji ne prelazi 1 odsto od ukupnog broja”.
Osim beogradskog, na naša pitanja o navodnom egzodusu studenata odgovorio je i Univerzitet u Nišu.
Statistika pokazuje da je na niškom univerzitetu broj upisanih studenata u ovoj godini takođe manji za oko tri odsto u odnosu na prošlu godinu. Napominju da tek predstoji treći upisni rok.
„U školskoj 2025/26. godini u prvu godinu osnovnih akademskih studija u dva upisna roka upsano ukupno 3.119 studenata, dok je u školskoj 2024/25. bilo upisano ukupno 3.222 studenata”.
Konačne podatke o broju ispisanih studenata, kao i aktivnih studenata ipak će imati tek po okončanju školske 2024/25. godine.
„Bez validne ankete, sprovedene na referentnom uzorku mladih koji su stasali za upis na fakultet, i njene stručne obrade, Univerzitet u Nišu ne može da daje tumačenja o uzrocima zbog kojih se mladi opredeljuju za studiranje na državnim ili privatnim univerzitetima”, zaključili su sa niškog univerziteta za Raskrikavanje.
