Informer je juče tvrdio da je hrvatski RTL emitovao prilog u kojem se navodno pita „kako je Vučiću pošlo za rukom” da Srbija proizvodi više mleka od Hrvatske, međutim predsednik Srbije se u tom prilogu uopšte ne pominje. RTL je samo preneo podatke Eurostata, prema kojima je Srbija bolja od Hrvarske, ali u donjem delu evropske liste kada je reč o godišnjoj proizvodnji mleka. Istovremeno, domaći sektor suočava se sa ozbiljnim problemima: Vlada je još jednom odložila usklađivanje sa strožim evropskim standardom za aflatoksin, a poljoprivrednici mesecima upozoravaju na pad otkupnih cena, otežan otkup i manipulacije zbog kojih su primorani da prosipaju mleko i protestuju.
„Šok na hrvatskoj RTL – kukaju na sav glas: ‘Kako je Vučiću ovo pošlo za rukom?!’”, naslov je jučerašnjeg teksta na portalu Informer.
Gotovo čitav tekst preuzet je sa režimskog profila „Detektor laži” na mreži X, a u njemu se tvrdi da je na hrvatskoj televiziji emitovan prilog u kom se navodi da Srbija proizvodi čak 190% više mleka od Hrvatske.
Premda je takav prilog zaista emitovan na hrvatskom TV kanalu, u njemu predsednik Srbije nije pomenut, niti se novinarka RTL-a zapitala „kako mu je to pošlo za rukom”, kako se sugeriše u Informerovom naslovu.
RTL u svom prilogu ukazuje da se broj krava u Hrvatskoj prepolovio, kao i da se sve više konzumira uvozno mleko, budući da domaća proizvodnja pokriva svega oko 40% potreba. Srbija se u prilogu pominje iključivo u kontekstu podatka da je proizvela 190% više mleka od Hrvatske.
Ta rečenica je u Informerovom tekstu prerasla u pravi propagandni materijal uz tvrdnje da su „Hrvati zakukali na sav glas jer su mere predsednika Srbije Aleksandra Vučića u poljoprivredi ostavile Hrvatsku daleko iza naše zemlje kada je u pitanju proizvodnja mleka”.
A da li je u Srbiji zaista sve tako idealno kada je reč o mleku?
Pre samo četiri dana, Vlada Srbije donela je odluku da za godinu dana odloži primenu strože, niže granice za aflatoksin u mleku. Umesto da nova pravila stupe na snagu 1. decembra ove godine, rok je pomeren na isti datum 2026.
Nova granična vrednost ograničila bi količinu aflatoksina na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je evropski standard sa kojim bi Srbija trebalo da se uskladi. Umesto toga, ostaje na snazi postojeći limit, pet puta viši – 0,25 mikrograma po kilogramu.
Kada se pogleda tabela Eurostata, iz koje je RTL preuzeo podatke o godišnjoj proizvodnji mleka, vidi se da se Srbija ne nalazi na vrhu već pri dnu liste. U uzorku od 30 država, Srbija zauzima 21. mesto.
Iza Srbije su ostrvske države Malta i Kipar, zatim Hrvatska, Luksemburg i Slovenija – zemlje koje su površinski znatno manje. Tu su potom Bugarska, kao i Slovačka, Estonija i Letonija, čija je proizvodnja slična našoj, ali ipak niža.
Sve ove države primenjuju standard koji dozvoljava najviše 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu, te ostaje pitanje da li bi njihova proizvodnja i dalje bila iza naše ukoliko bi Srbija uvela isti rigorozniji standard.
S druge strane, ispred Srbije nalazi se još 20 zemalja, među kojima su i one koje se inače ne smatraju velikim proizvođačima mleka, poput Litvanije, Finske i Portugala.
Prosipanje mleka i protesti poljoprivrednika tokom ove godine
Da situacija u vezi sa proizvodnjom mleka u Srbiji nije ni približno idealna kako to nagoveštava Informer, potvrđuju i brojni protesti poljoprivrednika tokom proteklih godina.
Već na samom početku ove godine, poljoprivrednici su u Bogatiću organizovali protestnu vožnju traktorima, ističući da im je „iz dana u dan sve gore”.
Tada su za Novu izjavili da je najavljeno sniženje otkupne cene mleka usled ogromnog uvoza, kao i da su prethodnih godina vodili niz razgovora sa Ministarstvom poljoprivrede, koji, prema njihovim rečima, nisu dali nikakve rezultate.
Pojedine manje salašarske farme, koje su početkom godine pogođene obustavom otkupa od strane mlekara, bile su primorane da svakog dana prospu i do 850 litara mleka. Tada se Informer, na primer, nije pitao kako li je to Vučiću pošlo za rukom.
Početkom jula ove godine, Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije najavilo je da će zbog smanjenja otkupne cene u Gruži prosuti tri tone mleka, ali su od te akcije kasnije odustali.
Tada su ukazali i na niz drugih problema sa kojima se suočavaju mali proizvođači. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, proizvođači su izrazili ozbiljnu zabrinutost da pojedine mlekare mogu zloupotrebljavati svoj položaj na tržištu „kroz veštačko prikazivanje viškova mleka i netačan randman – odnosno odnos između količine prikupljenog mleka i finalnih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu”.
