„Novinari su redovno podvrgnuti političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite na određenim nacionalnim televizijama”, piše u delu o Srbiji i dodaje se da ni političari, ni institucije, uključujući i Regulatorno telo za elekronske medije (REM) nisu bili spremni da poprave tu situaciju.
Kada je reč o pravnom okviru, Reporteri navode da Srbija ima napredan medijski zakon koji sa ustavom garantuje slobodu izražavanja, ali dodaju da novinari često rade u restriktivnom okruženju koje uključuje i samonametnutu cenzuru.
Navode da su zabeleženi pozitivni rezultati u rešavanju nekih slučajeva napada na novinare, ali dodaju da „sudstvo koje se bavi brojnim pitanjima u vezi sa medijima, uključujući i strateške tužbe protiv javnog istupanja (SLAPP) tek treba da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode štampe”.
Reporteri ocenjuju da je jedan od problema koncentracija medija, te da državna kompanija Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku za pristup, program i korisnike.
„Iako su u toku napori da se poboljša bezbednost novinara i borba protiv nekažnjivosti zločina nad njima u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije – srpski novinari su i dalje daleko od osećaja zaštićenosti”, navode Reporteri u delu o bezbednosti novinara i dodaju da mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerešeni, poput ubistva novinara Slavka Ćuruvije 1999.
Od naših suseda je ove godine najbolje rangirana Hrvatska (48. na listi), zatim Rumunija (56) i Severna Makedonija (57). Ispred Srbije su i Kosovo (61), Crna Gora (63), kao i Bosna i Hercegovina koja se našla na 67. mestu. Niže od Srbije su rangirane Mađarska (85. na listi), Bugarska (91) i Albanija (103).
Kao i prethodnih godina, najbolje su rangirane nordijske zemlje – Norveška, Danska i Švedska, dok su se na poslednja tri mesta, odnosno zemlje u kojima ima najmanje medijskih sloboda, našle Iran, Eritreja i Severna Koreja.
Rang-listu medijskih sloboda u 180 zemalja sveta možete pogledati ovde.
