Deo srpske opozicije u Strazburu zatražio je individualne sankcije za nekoliko pojedinaca iz državnog vrha, uključujući i Aleksandra Vučića. Provladini tabloidi to preveli kao udar na državu, odnosno kao zahtev da se sankcije uvedu Srbiji. Time su Vučića praktično izjednačili sa institucijama. Ali šta je zapravo traženo, kako funkcionišu sankcije EU i zašto se uopšte sankcionišu pojedinci?
Predstavnici pet opozicionih stranaka iz Srbije ove nedelje su pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu govorili o aktuelnim protestima i stanju u Srbiji. Deo opozicije je u Evropskom parlamentu zatražilo i uvođenje pojedinačnih sankcija za Vučića i još nekoliko ljudi iz državnog vrha.
Kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF), Biljana Đorđević u svom obraćanju je decidirano zatražila uvođenje sankcija za Aleksandra Vučića, premijera Đura Macuta, predsednicu parlamenta Anu Brnabić i ministra policije Ivicu Dačića. Konkretno je zatražila osudu policijske brutalnosti, zabranu putovanja i zamrzavanje imovine.
Zahtev za uvođenje sankcija ovim visokim državnim funkcionerima, ali i kritike koje su na račun SNS-a i Vučića iznosili i ostali predstavnici opozicije, iskoristili su provladini tabloidi da tvrde da je opozicija tražila uvođenje sankcija Srbiji.
„Opozicija se obrukala pred praznom salom u Strazburu. Od stranaca tražili da uvedu sankcije Srbiji”, piše Srpski telegraf.
Slične tvrdnje objavili su i drugi tabloidi. „Otišli u Strazbur da traže sankcije protiv svoje države i svog naroda”, objavio je Alo. Pored toga konstatuju da će „bruka srpske opozicije živeti doveka”.
Obraćanje opozicije u Evropskom parlamentu komentarisao je i Aleksandar Vučić. On je rekao da su predstavnici opozicije „molili strance da uvedu sankcije protiv sopstvenog naroda i države”. Upravo je ovu njegovu konstataciju preneli brojni provladini mediji u zemlji sa namerom da diskredituju srpsku opoziciju.
Ovaj narativ vrha Srpske napredne stranke ne iznenađuje jer su u istom maniru govorili o genocidu u Srbiji, namerno pogrešno tumačeći Rezolucije o Srebrenici i prdstavljajući ih kao kolektivnu krivicu.
U govorima opozicionih predstavnika u Strazburu nije se moglo čuti uvođenje sankcija Srbiji i srpskom narodu, već isključivo državnim funkcionerima.
Šta više, poslanik Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana je tokom svog izlaganja decidirano pozvao EU da ne „kažnjava” Srbiju i njene građane i da ne zatvaraju vrata evropskoj budućnosti Srbije. „Meta kritika i mera moraju biti oni koji su stvarno odgovorni za kolaps demokratije i uništavanje institucija u Srbiji, to su ključni donosioci odluka.”
Osim što je zatražila da EU uvede sankcije Vučiću i drugim državnim funkcionerima, Biljana Đorđević je konstatovala da se „posle 13 godina vladavine SNS-a Srbija nije približila Evropskoj uniji, nego se udaljila”.
Evroparlamentarcima se obratio i Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde. On se u svom izlaganju dotakao vanrednih parlamentarnih izbora koje studenti u blokadi i građani već mesecima traže.
Konstatovao je da izbori moraju da budu demokratski.
„Želimo izbore uz pritisak na režim, tako da možemo da ih sprečimo da ne kradu glasove”, rekao je on, podsetivši da su na nedavno održanim lokalnim izborima u Kosjeriću bili policijski kordoni, dodajući da to „ne postoji ni u Belorusiji”.
Zdravko Ponoš je u svom izlaganju rekao da bi Evropska unija mogla da bude posrednik „da se situacija u Srbiji reši na miran način”, te da je važno da pomogne u zaštiti slobodnih medija u zemlji. On je pored uvođenja sankcija „političkim predstavnicima režima”, zatražio je i uvođenje sankcijama „policajcima koji su naređivali brutalne napade na građane na ulici”.
Inače, pojedini političari se trenutno i nalaze pod sankcijama drugih zemalja – a to tabloidi pa ni državni vrh ne tretiraju kao sankcije protiv Srbije.
Sjedinjene Američke Države su na primer pre dve godine uvele sankcije Aleksandru Vulinu, koji je tada bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije (BIA-e).
Američki trezor je kako je tada pisao KRIK saopštio se se Vulin „sumnjiči za međunarodni kriminal i zloupotrebu javne funkcije”.
Kako je navedeno na sajtu Američkog trezora, ovo znači da se sva Vulinova imovina koja se nalazi u SAD-u ili je u posedu ili pod kontrolom američkih državljana nalazi pod blokadom i mora biti prijavljena tom telu. Zabranjene su i sve transakcije Vulina sa američkim privatnim i pravnim licima.
Osim Vulina, pod američkim sankcijama se nalazi i donedavni predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik.
Njemu i još dvojici funkcionera Republike Srpske je od aprila ove godine zabranjen ulaz u Nemačku i Austriju, zbog kako je navedeno, napada na ustavni poredak Bosne i Hercegovine.
Većina sankcija koje usvaja Evropska unija usmerene su na pojedince i entitete i podrazumevaju zamrzavanje imovine, zabranu putovanja, kao i zabranu korišćenja finansijskih sredstava za navedene pojedince ili entitete.
Uvođenje individualnih sankcija nije isto što i uvođenje sankcija jednoj državi. Pod individualnim sankcijama Evropske unije se od 2020. recimo nalaze predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko i njegov sin. Razlog za ove sankcije jesu represija koju je Lukašenkov režim sprovodio pre i posle predsedničkih izbora 2020, kao i proterivanje opozicionih kandidata, te nasilje nad demonstrantima i novinarima. Osim njega, EU sankcije su obuhvatile i brojne državne funkcionere i pojedince koji podržavaju Lukašenkov režim u Belorusiji.
Takođe, od početka rata u Ukrajini 2022, Evropska unija uvela je sankcije ne samo Vladimiru Putinu, već i nizu ruskih političara i oligarha koji podržavaju njegov režim i napad na Ukrajinu.
Prema dostupnim podacima, Evropska unija je, samo u toku ove godine, pod sankcije stavila čak 245 pojedinaca.
