Raskrikavanje je analiziralo više od 4.000 tekstova o ratu u Ukrajini koji su od početka februara do kraja jula objavljeni u Večernjim novostima, Informeru, Srpskom telegrafu, Blicu i listu Danas. Od tog broja, oko 1.600 tekstova (40 odsto) ocenjeno je kao pristrasno prema nekom od aktera - Rusiji, Ukrajini ili Zapadu. U tom uzorku dominiraju tekstovi koji su pozitivno intonirani ka Rusiji i negativno intonirani ka Zapadu.

Informerov intervju sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem doveo je do velikog protesta i osude javnosti. Da bi ga odbranio, urednik Informera Dragan J. Vučićević je kao argument izneo činjenicu da intervjue sa silovateljima imaju i druge medijske kuće, pa navodi primer BBC-ja tj. njihovog dokumentarca iz 2015. godine u kome govori i silovatelj iz Indije. Raskrikavanje je, tragom tog argumenta, izdvojilo nekoliko suštinskih razlika između ova dva intervjua koje jedan čine uspelim i opravdanim, a drugi loše izvedenim i potencijalno veoma štetnim. U analizi su nam pomogle novinarka nedeljnika Vreme i autorka Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama Jovana Gligorijević, i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza.

Šest dnevnih listova - Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza Raskrikavanja. Istovremeno, izdavači ovih tabloida su u prošloj godini iz budžeta dobili gotovo milion evra.

Firme koje izdaju tabloide Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv kao i Večernje novosti, tokom 2021. su dobile gotovo milion evra iz budžeta. Reč je o novcu koji se u njihove kase slio što na konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja, što preko ugovora o oglašavanju sa različitim državnim institucijama. Istovremeno, ovi tabloidi su prema analizi Raskrikavanja tokom prošle godine na naslovnim stranama objavili gotovo 1000 lažnih ili neutemeljenih vesti.

Sudeći prema naslovnim stranama prorežimskog tabloida Informer tokom 2021. godine, predsednik države Aleksandar Vučić imao je najčešće dve uloge - ili se pojavljivao kao spasilac ili kao žrtva brojnih zavera. Kada je reč o ovom drugom, Vučić je ove godine svašta „preživeo“ - spremali su mu rušenje, infarkt, atentat, streljanje, a o glavi su mu radili mnogi: opozicija, Amerikanci, Belivukov klan, bivši predsednik FSS-a Slaviša Kokeza, predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, reditelj Goran Marković, stranci i tajkuni… Dramatičnih najava ubistva i nasilnog rušenja na naslovnim stranama Informera ove godine je u proseku bilo najmanje jednom mesečno.