U Višem sudu u Beogradu danas je nastavljen proces koji je protiv BIRN-a pokrenuo gradonačelnik Aleksandar Šapić za povredu časti i ugleda. Povod je novinarsko otkriće da je kupio vilu od skoro 400 kvadrata u Trstu, a koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Šapić je na sudu rekao da je Agenciji dostavio kupoprodajni ugovor, ali da se nije „bavio popunjavanjem obrazaca i detaljima" već da je to radila njegova sekretarica. U sudnici je u nekoliko navrata dobacivao novinarima BIRN-a, tražio od njih da otkriju izvor i rekao da je ova tužba pokušaj da se osujete „buduće laži" o njemu.

Izdavač provladinog tabloida Kurir tužio je KRIK i izdavače još šest medija zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda. Tužbu su podneli zbog analize Raskrikavanja kojom smo utvrdili da je na naslovnim stranama Kurira 2022. godine bilo najmanje 122 neutemeljene, pristrasne ili manipulativne vesti. Kurir tvrdi da smo tom analizom narušili njihov poslovni ugled, zbog čega traže isplatu od 11 miliona dinara. Urednica Raskrikavanja Vesna Radojević smatra da analize o lažnim vestima nisu narušavanje konkurencije, već ozbiljan novinarski posao koji ukazuje na goruće probleme u srpskim medijima - česte manipulacije i obračune sa političkim neistomišljenicima.

Kablovski operatori ipak neće biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom uz naknadu koju odredi REM, niti će imati obavezu da ih na rasporedu kanala stave na prvih pet mesta, potvrdio je za Raskrikavanje Rade Veljanovski, član radne grupe koja je radila na nacrtima medijskih zakona. Ovu, ali i nekoliko drugih spornih odredbi vlast je u proteklih nekoliko nedelja unosila u nacrte maltene kao faktor iznenađenja, pa su brojni medijski stručnjaci vodili pravu borbu da ih izbace. Ipak, jedna borba nije dobijena - državni Telekom moći će da osniva i bude vlasnik medija.

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Novi izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za prošlu godinu posebno se osvrnuo i na stanje u medijima. Najveće probleme vide u pretnjama i napadima na novinare kao i „ogromnoj ulozi države u prezasićenom medijskom sektoru” što kako pišu, dodatno podriva medijske slobode. U dokumentu je ocenjeno da tabloidi i dalje šire dezinformacije, podsećajuči i na analizu naslovnih strana koju je Raskrikavanje objavilo prošle godine. U delu izveštaja o napadima, spominje se kampanja koju su provladini tabloidi danima vodili protiv KRIK-a, optužujući novinare da su sarađivali sa grupom Veljka Belivuka, kojoj se sudi za brutalna ubistva, otmice, prodaju droge, nezakonito držanje oružja.