Tek što je prestala priča o navodnom „pečenju“ koje su kao zakusku imali učesnici sastanka vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, usledile su nove „informacije“ tabloida. Ovaj put da Đilas želi da zabrani Vučiću da učestvuje u izbornoj kampanji naredne godine. Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo za Raskrikavanje kaže da to nije tačno, te da se na sastanku razgovaralo o problemu funkcionerske kampanje.
„Djilas bi da zabrani Vučića“, i
„Tajkun ima ludački uslov da učestvuje na izborima“. Ovako je Informer izneo još navodnih detalja, iz anonimnih izvora, o sastanku koji je prošlog utorka održan na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a na kome su bili predstavnici vlasti, opozicije i pojedinih nevladnih organizacija.
„Đilas čak zahteva da se Vučiću tokom kampanje zabrani da obavlja svoje predsedničke dužnosti i da se sastaje sa stranim državnicima“, navodi Informer i sve to ilustruje sa nekoliko fotografija iz 2011. i 2012. kada je i Boris Tadić, u ulozi predsednika Srbije, otvarao fabrike i posećivao poljoprivredna gazdinstva.
Naslovnu stranu Informera direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević, koji je organizovao sastanak, najpre je prokomentarisao na tviteru.
Napisao je da veruje da bi „ovakvo ludilo“ izašlo u Informeru i da su sedeli, slušali i snimali ceo sastanak.
„Siguran sam da se ispod ovoga neće potpisati bilo ko od 37 ozbiljnih ljudi koji su učestvovali u dijalogu na Fakultetu političkih nauka“.
Za Raskrikavanje Antonijević kaže da se na sastanku govorilo o problemu funkcionerske kampanje i da pisanja Informera
„ne odgovaraju onome što se desilo“.
„Razgovor je bio na tragu onoga što su zaključci i preporuke izveštaja koje je sačinila CRTA“, kaže Antonijević i dodaje da je činjenica da su svi ostali tri sata u jednoj prostoriji što govori o tome da je sastanak bio konstruktivan.
A šta zapravo piše u tom izveštaju?
U
izveštaju o toku predsedničke kampanje 2017. CRTA je utvrdila da se najveći broj prijava podnetih Agenciji za borbu protiv korupcije i REM-u tokom predizborne kampanje odnosio na zloupotrebu javnih resursa i vođenje funkcionerske kampanje.
S tim u vezi, jedna od njihovih preporuka je i da se izmeni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u kome je potrebno zabraniti učestvovanje svih državnih funkcionera u aktivnostima koje mogu biti zloupotrebljene u predizborne svrhe.
A da je funkcionerske kampanje itekako bilo dokazuje i statistika.
Naime, nivo aktivnosti tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića od dana raspisivanja izbora 2. marta do početka preizborne tišine 30. marta 2017. bio je značajno intenzivniji u poređenju sa periodom pre početka kampanje.
Tokom te kampanje tadašnji premijer Aleksandar Vučić je za 28 dana imao 35 aktivnosti.
„Od 35 aktivnosti, 45 odsto (16 aktivnosti) se odnose na obilaske fabrika, otvaranje fabrika ili nekih drugih investicija i sastanke sa investitorima. Ove aktivnosti su posebno značajne jer imaju posebnu „kampanjsku” moć da utiču na birače“, navodi se u tom izveštaju i napominje da je upravo zbog toga u nekim zemljama javnim funkcionerima 20 dana pred izbore zabranjeno da učestvuju u ovom vidu aktivnosti.
Takođe, tokom kampanje 2017. tadašnji premijer je imao i 10 sastanaka sa evropskim i drugim zvaničnicima uključujući i posete Nemačkoj i Moskvi tokom kojih se sastao sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
„Aleksandar Vučić je u više navrata prilikom učešća na događajima u svojstvu premijera, govorio i o izbornim temama, uglavnom govoreći o protivkandidatima“, stoji u izveštaju.
Posmatrači CRTE su primetili i da su mitinzi Srpske napredne stranke na kojima je kao predsednički kandidat govorio Aleksandar Vučić održavani istog dana u mestima u kojima je tokom dana kao premijer obilazio ili otvarao fabrike ili imao sastanke sa lokalnim investitorima.
Za ove informacije nije se našlo mesta u Informerovom tekstu.
Kao ni za one koje je, na primer,
iznela Transparentnost Srbija prošle godine kada su utvrdili da je dominantna odlika izbornih kampanja u Srbiji od 2012. takozvana funkcionerska kampanja, koja podrazumeva aktivnosti funkcionera na vlasti u predizbornom periodu koje se prikazuju kao njihov uobičajeni rad, a suštinski predstavljaju zloupotrebu javnih resursa za političku promociju.
„Funkcionerska kampanja je izliv bliskosti prema đacima, pacijentima, gradilištima, semaforima, kravama, zebrama, stipendijama, crvenim trakama, pismima o namerama, koji državni funkcioneri na svim nivoima iskazuju od trenutka kada se raspišu izbori", kazao je tada saradnik TS Zlatko Minić.
