Raskrikavanje će uskoro objaviti opširniji tekst sa obrazloženjem presude.

Ovim je okončano ponovljeno prvostepeno suđenje za ubistvo ovog novinara i urednika Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin, koje je vođeno od oktobra 2020. godine.

Prethodni sudski postupak je trajao od 2015. godine do aprila 2019. godine, a presudom su ova četvorica pripadnika DB-a osuđena na ukupno 100 godina zatvora. Ipak, sud nije uspeo da rasvetli ni ko je bio nalogodavac, ni ko je pucao u Ćuruviju, iako se u optužnici kao ubica navodi upravo Miroslav Kurak.

Usled nedostatka dokaza da je baš Kurak likvidirao novinara, sudsko veće predvođeno sudijom Snežanom Jovanović navelo je da je pucalo NN lice, a da su na licu mesta bili Kurak i Romić. Ovo je bio jedan od razloga zašto je Apelacioni sud oborio presudu, jer su njome, kako su naveli, prekoračeni navodi optužnice, pa je naložena nova runda suđenja.

Posle ove današnje presude, ukoliko bude žalbi tužilaštva i odbrane, na potezu će opet biti Apelacioni sud koji će ovoga puta preseći i presudu Višeg suda ili potvrditi ili je preinačiti.


Ubistvo u haustoru

Podsetimo, optužnica je nakon dugogodišnje istrage najzad podignuta 2014. godine, deceniju i po od ubistva novinara 11. aprila 1999. godine. U njoj se navodi da je Ćuruvija ubijen zbog kritike Miloševićeve vlasti i istupanja protiv režima u zemlji i inostranstvu i da je njegovu likvidaciju naredio upravo neko iz vlasti. Ta naredba je, prema optužnici, saopštena Radomiru Markoviću, tada prvom čoveku DB-a, koji je nalog dalje prosledio Milanu Radonjiću. Radonjić je optužen da je organizovao ljude na terenu, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

Ćuruvija je tog dana bio u šetnji sa svojom partnerkom Brankom Prpa, a tokom te šetnje ga je ulicama grada pratilo više operativaca DB-a. Ćuruvija je inače već duže vreme pre toga praćen navodno zbog svoje saradnje sa stranim organizacijama i ambasadama i svi izveštaji o tome su skladišteni u dosijeu „Ćuran“Državne bezbednosti - kodni naziv za akciju praćenja ovog novinara.

Tog dana je praćenje, kako su istakli brojni policajci i operativci koji su svedočili na sudu, bilo drugačije nego inače. Navodili su da je Milan Radonjić zahtevao da ga iz minuta u minut detaljno izveštavaju o kretanju Ćuruvije, iako toliko detaljno izveštavanje, kako su navodili, nije bilo uobičajeno.

Osim toga, pratnju je naglo prekinuo nekoliko minuta pre ubistva i naredio ljudima da se fokusiraju na drugu „metu“, odnosno na čoveka s kojim se Ćuruvija sreo tokom šetnje i kratko porazgovarao. Prema optužnici, ovo je učinio da operativci tzv. Devetog pratećeg odeljenja ne bi videli sam trenutak ubistva, odnosno da ne bi bilo svedoka.

Tužilaštvo je došlo do podataka mobilnih operatera sa baznih stanica, koji su pokazivali da su Ratko Romić i Miroslav Kurak bili u blizini mesta ubistva u vreme likvidacije na osnovu toga što su bazne stanice zabeležile aktivnost njihovih mobilnih telefona - učestale i kratke konverzacije između njih i Milana Radonjića nekoliko minuta pre i nakon ubistva.

Ovo je ujedno bio i jedan od ključnih dokaza tužilaštva protiv ovih radnika DB-a. U optužnici se tvrdilo da je Kurak bio taj koji je povukao obarač, dok je Romić udario Branku Prpa od čega se ona onesvestila. Nakon toga su brzo pobegli iz haustora Ćuruvijine zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu u kome se ubistvo dogodilo.