U Vajber grupi „Ivermektin - dokazi i činjenice“ - koja je postala poznata po neosnovanoj promociji antiparazitika Ivermektina u lečenju virusa korone - podeljen je sastav vakcine koju proizvodi Astra Zeneka, u kome piše da sadrži adenovirus od šimpanze.

„Evo zašto su majmunske boginje. Pa to je u sastavu vakcina. Sad će da se širi“, napisala je jedna članica, a poruka se proširila i u drugim antivakserskim grupama.

„Ko zna šta će vakcinisani još da prenesu. Svakakve bolesti, nisu ni svesni. Užas, biće tu svega i svačega“, napisao je drugi član.

Njihova bojazan, na sreću, nije utemeljena.

Istina je da vakcina ove britansko-švedske kompanije sadrži izmenjenu formu adenovirusa (izazivaju simptome slične gripu) koji potiče od šimpanze. Ipak, ta forma nije opasna.

„Ovakva izmenjena forma adenovirusa ne može se razmnožavati u ćelijama čoveka, niti izazvati bolest, što je čini bezbednom. Vakcina deluje tako što, nakon primene, adenovirus uđe u ćelije čoveka i isporuči genetičku informaciju za spike glikoprotein SARS-CoV-2. Kada se kod vakcinisane osobe sintetiše spike glikoprotein, imunski sistem reaguje i pokreće imunski odgovor“, piše na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Drugim rečima, vakcina je napravljena tako što je uzet adenovirus poreklom od šimpanze, ali genetski izmenjen tako da ne može da izazove infekciju kod čoveka, a u njega je, najprostije rečeno, ugrađen gen koronavirusa koji će početi da se razmnožava u telu nakon vakcinacije. Onda sledi imunološki odgovor organizma koji, suočen sa malom i bezopasnom dozom koronavirusa uspeva da izgradi imunitet na njega, odnosno otpornost, što je i suština vakcinacije.

Osim toga što je adenovirus šimpanze - koji se kao „nosač“ nalazi u vakcini Astra Zeneke - bezopasan za čoveka, on i ne može da izazove majmunske boginje.

Majmunske boginje (monkeypox) pripadaju drugoj porodici virusa, takozvanim poksvirusima koji izazivaju i druge vrste boginja. Prvi put su registrovane 1970. godine u Demokratskoj Republici Kongo i uglavnom su se pojavljivale na afričkom kontinentu sve do početka dvehiljaditih kada su registrovane i u SAD. Tada je utvrđeno da su zaraženi ljudi (oko 70 njih) bili u kontaktu sa prerijskim psima koji su bili smešteni zajedno sa zaraženim puhovima i pacovima uvezenim u SAD iz Gane.

Prirodni „rezervoari“ ovog virusa su životinjske vrste, ali ne nužno i isključivo majmuni kao što naziv sugeriše - kako se navodi na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, reč je i o određenim vrstama veverica, pacova ili puhova.

Za razliku od adenovirusa koji izaziva respiratorne simptome, kod majmunskih boginja su simptomi drugačiji. Prvih pet dana osoba može da ima groznicu, glavobolju, otok limfnih čvorova, bol u mišićima i malaksalost. Narednih dana se pojavljuje osip, uglavnom na licu, rukama i nogama, kao i u ustima, na genitalijama i u očima. Boginje se prvo pojavljuju u nivou kože, da bi se kasnije izdizale iznad kože, punile se tečnoću i na kraju pucale i otpadale.

Bolest može trajati do mesec dana, a dosad su teški slučajevi bili uglavnom registrovani kod dece. Koliko će biti težak slučaj zavisi i od toga koliko je osoba bila izložena virusu, kakvo je njeno opšte zdravstveno stanje, ali i da li je prethodno vakcinisana protiv malih boginja, budući da ta vakcina povećava otpornost na majmunske boginje za čak 85 odsto. Bolest se može i zakomplikovati i čak prouzrokovati sepsu ili slepilo, ali je stopa smrtnosti u novije vreme - nakon kampanje vakcinacije koja je sprovedena širom sveta - od 3 do 6 odsto.

I prethodnih godina je bilo registrovano na stotine slučajeva ovih boginja širom sveta - prema podacima SZO, od 2017. do aprila 2022. potvrđen je 241 slučaj u svetu, od čega je umrlo osmoro ljudi (stopa smrtnosti od 3,3 odsto).

Najnovije širenje je zabeleženo u maju. Prema poslednjim podacima, SZO je od 13. do 21. maja registrovala 92 slučaja ove zaraze, najviše u Ujedinjenom Kraljevstvu, Portugalu i Španiji. Bolest se trenutno širi i po drugim zemljama kao što su Australija, Belgija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Švedska, SAD, a danas je saopšteno da je zabeležen i prvi zaraženi pacijent u Sloveniji. Do 21. maja nije registrovan nijedan smrtni slučaj.

Još uvek nije definitivno utvrđeno kako je ovoga puta došlo do infekcije. Prvi slučaj registrovan je 7. maja kod čoveka koji je iz Nigerije doputovao u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Virus se, osim kontakta sa zaraženom životinjom (preko ogrebotina i ujeda ili konzumacijom nedovoljno kuvanog mesa) prenosi i sa čoveka na čoveka. Najčešće se to dešava preko većih respiratornih kapljica (produženim kontaktom licem u lice), kontaktom sa telesnim tečnostima i lezijama (promenom na tkivima bolesne osobe) ili preko kontaminiranih predmeta. Jedna od mera prevencije je, osim temeljne termičke obrade mesa, i pranje ruku sapunom i vodom i korišćenje sredstava za dezinfekciju na bazi alkohola.