Vakcinacija protiv kovida u svetu je počela tek krajem 2020. godine. Dve godine kasnije, tvrdi se da se karcinomi u velikoj meri javljaju nakon što ljudi prime vakcinu, da se brzo razvijaju i da pogađaju mlađu populaciju.

„Prema dr Harvi Rišu, postoje dokazi da se karcinomi javljaju u prevelikom broju nakon što ljudi prime vakcinu protiv COVID-a 19”, pišu portali Nulta tačka i Srbin.info citirajući delove intervjua koji je Riš 11. septembra dao za američki Epok tajms (The Epoch Times), koji je inače sklon širenju dezinformacija i teorija zavere.

Da li zaista postoje dokazi da vakcine izazivaju rak kako tvrde ovi portali?

Harvi Riš (Harvey Rish), inače epidemiolog raka i profesor emeritus na Jejlu tvrdi da vakcine oštećuju imunitet ljudi i da time stvaraju prostor za razvoj kancera.

Za ovo ipak ne daje nikakve podatke ili istraživanja.

Na samom početku intervjua koji se citira na srpskim portalima Riš je rekao da „postoje indicije da se kanceri javljaju kod velikog broja ljudi nakon vakcinacije”. Ali je odmah i dodao: „Da li imamo dokaze za to? Ne baš, ali tu su konzistentni podaci i zapažanja”.

Tvrdio je da se kod sve mlađih ljudi javljaju karcinomi koji prebrzo napreduju i naziva ih „turbokanceri”. Kao primer navodi da se kod mladih od 25 godina pojavio rak debelog creva iako nemaju porodičnu istoriju te bolesti i iako je za njegov razvoj inače potreban duži period.

„Mora postojati neki stimulans zašto se to dešava. Međutim, ako je imuni sistem ugrožen, on ne može da se nosi sa zadatkom neutralizacije kancerogenih ćelija, a ćelije raka ostaju da se razmnožavaju i rastu, što dovodi do simptoma raka.”

Međutim, medicina ne poznaje termin „turbokancer”.

Onkolog Dejvid Gorski, specijalista za hirurgiju raka dojke u Institutu za rak „Karmanos” i i profesor na američkom Vejn Stejt Univerzitetu je u decembru prošle godine napisao članak za časopis „Medicina zasnovana na nauci” (Sceince Based Medicine) u kome objašnjava da „turbokancer” ne postoji.

On navodi da mu je jedno od prvih zapažanja, otkada je počeo da se bavi antivakserskim pokretom bila tvrdnja da vakcine uzrokuju rak. Podseća da je pre deset godina napisao da dovođenje u vezu raka i vakcine datira iz 1950. i vezuje se za ranu polio vakcinu.

Nije uspeo da utvrdi od koga je potekao termin „turbokancer”, ali je primetio da se on uglavnom pojavljivao u antivakserskim krugovima. Navodi da najranije pojavljivanje termina datira s kraja novembra 2020. i to u komentaru ispod objave Evropske agencije za lekove (EMA) koja se odnosila na najavu vakcine. U objavi je sarkastično pisalo: „Jedva čekam da dobijem turbokancer”.

Kaže da zagovornici ovog termina uglavnom kao dokaze koriste pojedinačne primere i tvrde da je došlo do povećanja smrtnih slučajeva od raka od kada su vakcine uvedene.

Gorski navodi da „onkolozi ne poznaju fenomen „turbokancera”, kao ni biolozi raka, a ukoliko ga tražite na PubMed-u (naučni medicinski časopis, aut. prim.) nećete pronaći ni jednu referencu.”

„U suštini, reč je o pametnom terminu koji su osmislili antivakseri sa namerom da vas uplaše da ćete od kovid vakcine dobiti rak ili da će ona povećati rizik od njegovog razvoja”.

Tvrdnje da vakcina protiv kovida slabi imuni sistem i uzrokuje pojavu „turbokancera” prošle godine je iznosio i lekar Čarls Hof i to na osnovu nalaza pacijenta starog 61 godinu kome je dijagnostikovan rak pluća i kičme godinu dana nakon što je primio drugu dozu vakcine protiv kovida. Gorski je u opsežnom članku objašnjavao zašto Hofove tvrdnje nisu tačne.

I drugi stručnjaci su tada za Rojters konstatovali da ne postoje dokazi da kovid vakcine izazivaju rak, niti agresivniji oblik, tzv. „turbokancer”.

Inače, Harvi Riš koji povezuje vakcinu protiv kovida sa navodnim turbokancerom je profesor emeritus na Jejlu, a u njegovoj zvaničnoj biografiji se navodi da su njegova interesovanja i istraživanje raka, između ostalog porekla, prevencije i rane dijagnoze.

Ovo nije prvi put da ovaj profesor u javnosti tvrdi da vakcine protiv kovida narušavaju imunitet, on je to tvrdio i na panelu koji je prošle godine organizovao republikanski senator Ron Džonson, a njegove tvrdnje je tada osporio Asošiejted Pres.

Riš se takođe zalagao za upotrebu hidroksihlorokina u lečenju kovida, za koji se kasnije pokazalo da nije efikasan. On je prošle godine tvrdio da je Američka Agencija za lekove sakrila dokaze o tome da je hidroksihlorokin efikasan u lečenju rane faze bolesti.

Kako je pandemija uticala na porast broja obolelih od raka?

Naučni časopis Lancet procenjuje da je tokom prve godine pandemije kovida, 2020, zabeleženo 100 miliona skrininga manje, lekari su pregledali 1,5 milion ljudi manje, oko 50 odsto obolelih nije primilo terapiju na vreme.

Slični su i nalazi i Časopisa za kliničku onkologiju (Journal of Clinical Oncology) u kome se konstatuje da je u američkoj državi Vašington u početnoj fazi pandemije (od marta do juna 2020.) bilo zabeleženo manje novih dijagnoza raka, dok se od jula do decembra 2020. procenat novih dijagnoza vratio na period pre pandemije. Stoga se konstatuje da je pandemija uticala na smanjenje broja uspostavljene dijagnoze kancera.

Drugim rečima, stručnjaci smatraju da to što je krajem 2020. došlo do porasta broja obolelih u podmukloj fazi raka posledica toga što su medicinski sistemi na početku pandemije uglavnom bili okrenuti ka pacijentima sa kovidom.

Institucije za lečenje raka su od početka pandemije ukazivale da su ljudi sa oslabljenim imunim sistemom, uključujući i pacijente koji imaju kancer, u visokom riziku da razviju komplikacije ukoliko se zaraze kovidom, zbog čega jasno ukazuju da treba da se vakcinišu i da je vakcina bezbedna za njih.

Takođe, američki Nacionalni institut za rak navodi da „nema dokaza da vakcine protiv kovida uzrokuju pojavu kancera, dovode do njegovog povratka ili napretka bolesti."

Potpredsednica Američkog društva za kliničku onkologiju Džuli Gralov navela je isto da nema dokaza „o povezanosti vakcina i kancera, bilo da je reč o kliničkim ispitivanjima ili minitoringa vakcinacije”.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je rak vodeći uzrok smrti u svetu. Međunarodna agencija za istraživanje raka procenjuje da je 2020. u svetu zabeleženo preko 19 miliona novih slučajeva. Najčešći oblici su karcinomi dojke, pluća, debelog creva i prostate.

SZO ukazuje da je oko trećina smrtnih slučajeva od raka uzrokovana usled upotrebe cigareta i alkohola, visokog indeksa telesne mase, slaba fizička aktivnost i slab unos voća i povrća. Kažu i da pojavu karcinoma mogu da izazovu infekcije poput humanog papiloma virusa (HPV) i hepatitisa i da su upravo one odgovorne za oko 30 odsto slučajeva u zemljama sa niskim prihodima.

Klinika Mayo navodi da je pojava kancera češća kod starijih osoba jer se on nekada razvija godinama, ali da se može pojaviti u bilo kom uzrastu. Navode i da u malom procentu pojava karcinoma može biti nasledna, ali da nasledna genetska mutacija ne znači nužno da će osoba dobiti rak.

Ukazuju i da pored načina života, na pojavu raka može uticati i okolina ukoliko sadrži kancerogene hemikalije.