Tekst britanskog magazina, piše Nulta tačka, dolazi u trenutku kada se Amerika suočava sa „kolapsom stanovništva zahvaljujući pandemiji“, kada „uplašeni mladići ne žele da dobiju MeToo etiketu jer su pokušali da nekom udele kompliment“ i kada postoji rekordni broj mladih Amerikanaca „koji se identifikuju kao bilo šta osim heteroseksualaca“.

Drugim rečima - u navodnom opštem padu tzv. pravih, tradicionalnih vrednosti, samo nam još fali promocija incesta, što „The Economist“ navodno radi.

Ipak, reč je o manipulativnoj interpretaciji.

Tekst ovog magazina, objavljen 15. februara, izazvao je kontroverze i polemike - u komentarima na Tviteru, Reditu i blogovima mnogi tvrde da je incest tabu i da tako treba i da ostane, i kritikuju magazin.

Ipak, uprkos kontroverzama, tvrdnja da se preporučuje incest nije utemeljena - magazin je jednostavno pisao ovom fenomenu i podsetio na neke činjenice.

Naslov je „Brak među rođacima je verovatno u redu u najvećem broju slučajeva. Takođe je ilegalan u 25 američkih država“. Kako „The Economist“ argumentuje ovu tvrdnju, ako znamo da postoji rizik da deca iz takvih odnosa imaju velike šanse da budu rođena sa deformacijama i bolestima?

List se poziva na Nacionalno društvo genetičkih savetnika koje je 2021. objavilo ažurirane smernice za srodnike koji žele potomstvo, i citira da ukoliko srodnici u porodici nemaju poznatih genetskih poremećaja, rizik da će dete biti rođeno sa nekom značajnim poremećajem je neznatan - povećava se za 1,7 do 2,8 odsto.

Sa druge strane, ako dvoje ljudi koji nisu u srodstvu, imaju recesivni gen za određene poremećaje poput cistične fibroze ili anemije srpastih ćelija, „postoji 25 odsto šanse da će njihovo dete biti rođeno s tim poremećajem“.

„Ipak, ti brakovi su dozvoljeni“, piše list i citira Robin Benet, genetičarku sa Univerziteta u Vašingtonu koja smatra da su zakoni protiv braka između srodnika diskriminatorni. „Za potomstvo su rizici veoma niski i nisu mnogo drugačiji nego za bilo koji drugi par, kaže ona“.

„The Economist“ navodi da, iako postoji relativno nizak genetski rizik za većinu parova, u 25 država su ovakvi brakovi ilegalni, a mnogim ljudima u SAD ova ideja uglavnom izaziva gađenje. List podseća i da je odnos društva prema incestuoznim brakovima relativan, odnosno da zavisi od društvenog konteksta.

„Kraljica Viktorija je bila udata za svog prvog srodnika, kao i Albert Ajnštajn i Edgar Alan Po. U nekim kulturama, danas se podstiču brakovi između bliskih članova porodice. To osigurava bogatstvo i jača socijalne veze unutar porodice. (...) U nekim delovima sveta (Pakistan, Bliski istok), gotovo polovina svih brakova je između bliskih srodnika“, piše „The Economist“ .

Ističu, ipak, i da postoji i granica koliko je takvih brakova unutar familije „zdravo“. Navode primer Čarlsla Darvina koji je oženio svoju sestru od ujaka.

„Oni su imali desetoro dece, ali je troje umrlo tokom detinjstva, a troje od preživelih nikad nisu imali potomstvo sa svojim supružnicima. Neki istoričari pretpostavljaju da su deca patila od genetskih abnormalnosti zbog bliskog srodstva roditelja - porodice Darvina i njegove supruge imale su dugu istoriju međusobnih brakova“, piše„The Economist“ .