Formiranje ove redakcije najavio je komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton na Evropskom medijskom forumu u Briselu početkom ove nedelje.

„Organizujemo evropski informacioni prostor i povećavamo građanima pristup kvalitetnim informacijama. Ova prva panevropska redakcija omogućiće novinarima da zajednički izveštavaju o evropskim poslovima“, rekao je Breton.

Redakcija bi, prema najavama, trebalo da počne sa radom od 2022. godine i za nju će biti izdvojeno oko 1,8 miliona evra. Između ostalog, tim parama će se plaćati usavršavanje novinara i višejezična veb stranica sa odabranim tekstovima 16 novinskih agencija o pitanjima u vezi sa EU.

Projekat predvodi nemačka agencija DPA, a uključeni su i francuski AFP, italijanska ANSA, belgijska Belga, austrijska APA, španske agencije EFE i Evropa pres. Iz zemalja van EU, tu su albanska ATA, ali i domaći Tanjug.

Vest o uključivanju Tanjuga u jednu ovakvu redakciju na evropskom nivou, u Srbiji je dočekana protestom Koalicije za slobodu medija, koju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, LokalPres i Slavko Ćuruvija fondacija.

Kako ističu, Tanjug je medij poznat po bliskoj saradnji sa vladajućim strukturama u Srbiji i pitaju kako je moguće da je EK spremna na saradnju sa agencijom koja je plasirala netačne informacije u interesu političara i stranaka, a ne tačne vesti u korist građana.

„Kako je moguće da je Tanjug deo dugoročnog projekta vrednog 1,76 miliona eura, a da je reputacija te agencije duboko narušena jer je direktno učestvovala u urušavanju demokratije? Kako je moguće da Evropska komisija finansira upravo onu redakciju koja je odgovorna za proizvodnju dezinformacija, za učešće u javnim hajkama protiv kritičara sadašenje vlasti i za srozavanje profesionalnih i etičkih standarda profesije“, navodi Koalicija i poziva EK da preispita odluku.

Raskrikavanje je o učešću Tanjuga u ovoj evropskoj redakciji uputilo pitanja ljudima iz Evropske komisije i nemačke agencije DPA koja predvodi projekat. Do momenta objavljivanja ovog teksta odgovori su stigli samo od PR-a agencije DPA Jensa Petersena, koji kaže da je ta evropska redakcija otvorena za sve novinske agencije u Evropi koje rade po principima slobodnog i nezavisnog novinarstva.

„Za redakciju je napravljen statut koji obavezuje sve partnere da poštuju te principe. Slučajevi njihovog kršenja mogu dovesti i do isključivanja iz redakcije. U ovom trenutku - pola godine pre početka rada redakcije - mi smo uvereni da će se i Tanjug povinovati ovim principima“, naveo je Petersen.

Kontroverze oko Tanjuga

Koalicija za slobodu medija podseća na kontroverze koje su godinama pratile Tanjug, između ostalog u vezi sa njegovim pravnim statusom. Naime, ova redakcija je odlukom Vlade Srbije trebalo da bude ugašena još 2015. godine nakon što je država izašla iz vlasništva nad ovom agencijom, a pokušaji privatizacije propali.

Ipak, agencija je nastavila da radi pa je, kako je pisao CINS, od oktobra 2015. do sredine 2018. od države dobila više od 117,6 miliona dinara.

Tanjug odnedavno vodi firma Tačno DOO, u suvlasništvu RTV Pančevo Radoice Milosavljevića i firme Minacord estradnog umetnika Željka Joksimovića i Manje Grčić.

Kako je Raskrikavanje objavilo u decembru, ova transakcija u ugovoru nije formalno definisana kao kupoprodaja, već „ustupanje imovinskih prava“ firmi Tačno DOO. Tu spadaju žigovi, odnosno logoi i slogani Tanjuga, deo arhive, a predviđeno je i da nova firma preuzme i 101 zaposlenog. Vrednost ugovora je procenjena na oko 630.000 evra.

Firma Tačno DOO, koja je „nasledila“ Tanjug, nasledila je po svemu sudeći i dobre odnose sa državom. Prema istraživanju BIRN-a iz oktobra, za devet meseci ove godine, Tačno DOO dobio je sedam ugovora s državnim institucijama za praćenje njihovog rada, ukupne vrednosti oko 15 miliona dinara (oko 125.000 evra). Problem je u tome, piše ovaj istraživački portal, što se Tanjug javljao na ove konkurse kao jedini ponuđač, a uslovi su gotovo svuda bili identični i takvi da na njih može da odgovori samo Tanjug, a ne i druge dve novinske agencije, Beta i Fonet.

Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug najzad je i formalno izbrisano iz Agencije za privredne registre u martu ove godine, a kao izdavač Tanjugovih servisa upisana je firma Tačno DOO, koja je otkupila pravo da koristi logo, slogane, arhive ove agencije i nastavila je da objavljuje vesti pod Tanjugovim imenom.

Tanjug. Netačno

Osim saradnje sa državom, reputacija ove agencije - čiji je jedan od slogana i „Tanjug. Tačno“ - u velikom delu javnosti narušena je i zahvaljujući dugogodišnjoj prorežimskoj uređivačkoj politici, koja je neretko rezultirala pristrasnim i jednostranim izveštavanjem, dezinformacijama i propagandom.

Raskrikavanje je u više navrata „hvatalo“ brojne manipulacije koje su se mogle naći na Tanjugu, a koje su - budući da je u pitanju agencija - završavale i u drugim medijima.

Tako su, između ostalog, nedavno objavilii da je bolje preležati koronu nego dobiti vakcinu, a imali su i druge dezinformacije u vezi sa koronavirusom kao na primer kada su preneli opasne savete nepostojećeg lekara na početku pandemije.

Jedna od „specijalizacija“ agencije Tanjug jeste manipulisanje stranim izveštajima i tekstovima stranih medija o Srbiji, u kojima su često predstavljali samo „pozitivnu“ stranu priče i prećutkivali negativnu. Tako su manipulisali Vučićevim izjavama Njujork Tajmsu da bi ga predstavili u što pozitivnijem svetlu, ili branili Anu Brnabić od novinara Dojče Velea. Selektivno su prenosili strane izveštaje, poput rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, gde su prećutali sve kritike, a isticali samo povoljne zaključke.

Nedavno su i netačno preneli da je Fajnenšl Tajms konstatovao kako „Srbija munjevito ide napred“, ali još važnije - nisu spomenuli da je taj pohvalni tekst u magazinu FT-a zapravo platila država Srbija. Na pitanje Raskrikavanja zašto su to prećutali, naveli su da nisu smatrali to ključnim.

Dosta reakcija javnosti izazvao je i slučaj cenzure kada je Tanjug najpre objavio na Tviteru sliku predsednikovog sina Danila Vučića kako navija sa članovima ekipe ubijenog kriminalca Saleta Mutavog, a onda tvit brzopotezno sklonili.

Dešavalo se i da izveštavaju o stvarima koje se nisu još uvek ni dogodile, poput toga da je Vučić dobio orden od Putina davno pre nego što ga je zaista dobio, ili onoga kada su izvestili šta je Zorana Mihajlović izjavila u poseti Nišu iako tog momenta nije još ni stigla u Niš.

Sve tekstove o Tanjugovim dezinformacijama možete naći ovde.