Hvalospevi o stambenoj oazi, a da nije „Beograd na vodi“ ovih dana prava su retkost. Zato su nam i posebnu pažnju privukli tekstovi u današnjim izdanjima Kurira i Informera o budućem stambenom kompleksu „Skyline“ kao najboljem mestu za kupovinu nekretnine. Dok je u Kuriru tekst označen sa nekoliko brojeva sa desne strane što zapravo znači da je tekst plaćen oglas, u Informeru nije obeležen uopšte.
Informer, printscreen
Pored Informera, PR tekst o budućem stambeno - poslovnom kompleksu koji će se nalaziti u ulici Kneza Miloša, na mestu starog MUP-a, objavio je i Kurir, ali uz nekoliko brojeva sa strane.
To je, kako nam je ranije rečeno „jasan znak da je u pitanju PR tekst“. Međutim, prema mišljenju medijskih stručnjaka to čitaocima nije dovoljno da jasno razlikuju novinarski od plaćenog teksta.
Zbog toga je, između ostalog, Zakonom o oglašavanju jasno propisano da se plaćeni tekstovi u medijima jasno označe rečima „oglas“, „promo tekst“ i slično kako čitaoci ne bi dolazili u zabludu.
Na pitanja Raskrikavanja o ovom tekstu iz kompanije koja gradi kompleks do trenutka objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Na istoj strani Informera u današnjem izdanju nalazi se i tekst o promotivnoj kampanji „Er Srbije“ koji takođe nije obeležen kao reklama.
Tragedijom do reklame
Na društvenim mrežama pojavio se i printskrin vesti koju je objavio sajt Blica o dečaku koji se udavio u akva parku u Jakovu.
Tekst obiluje bizarnim detaljima za kontekst u kom je pisan - od toga da je park „jedini pravi akva-park“ u Beogradu, da radi od 8 ujutru do 23 sata uveče do toga da ima 12 tobogana i nekoliko bazena.
Blic je u međuvremenu iz teksta uklonio sporne, marketinške, rečenice, ali se i dalje mogu naći u
keširanoj verziji teksta.
U svom godišnjem izveštaju Savet za štampu primetio je porast broja PR objava koje nisu označene kao marketinški sadržaj ili oglas.
„Vrlo često, kompanije se reklamiraju pod firmom humanitarnih akcija koje sprovode, pa tokom istog dana više medija objavi praktično isti sadržaj uz različite naslove. Naročito je drastičan primer kršenja Kodeksa novinara Srbije gde se, kao novinarski, plasiraju komercijalni sadržaji koji navodno pomažu lečenju i poboljšanju izgleda ljudi”, konstatuje se u izveštaju Saveta za 2016. godinu.
