Ovih dana je u žiži javnosti Viber grupa „Ivermektin - preporuke“ koja broji oko 11.000 članova i u kojoj pojedini srpski lekari ljudima savetuju da za prevenciju i lečenje koronavirusa piju lek protiv parazita ivermektin. U njega veruju jer su ga, kažu, isprobali na sebi i jer su pojedina naučna istraživanja pokazala da je izuzetno efikasan. To, međutim, nije tačno jer istraživanja nisu dokazala da je naročito učinkovit protiv koronavirusa, a ona koja su tvrdila da ivermektin smanjuje smrtnost obolelih od kovida oborena su od strane naučne zajednice, a zatim i povučena. Kakav je ovo lek i zašto naučna zajednica kaže da ga ipak ne treba konzumirati u borbi protiv koronavirusa?
Ivermektin je lek otkriven sedamdesetih godina koji se od tada uspešno koristi u lečenju parazitskih infekcija kod životinja i kod ljudi.
U Srbiji se daje isključivo životinjama - najčešće svinjama, govedima i ovcama - i to za infekcije parazitima u crevima, želucu i plućima, kao i u slučajevima zaraze vašima, šugom i slično. Može se davati kao injekcija, a može i kao prašak koji se umešava u stočnu hranu.
Kada je reč o lečenju ljudi, lek se nalazi na D listi RFZO - to su neregistrovani lekovi koji se propisuju samo u izuzetnim slučajevima, kada nijedna druga terapija ne pomaže. Tablete ivermektina se u Srbiji ljudima propisuju isključivo za lečenje teškog oblika šuge i on se u tom slučaju daje samo uz recept, o trošku RFZO.
Međutim, ovih dana ga ljudi u Srbiji kupuju na crno i konzumiraju protiv koronavirusa, iako lek kod nas nije odobren za lečenje bilo kog virusnog oboljenja. Popularnosti ivermektina kumovala je pomenuta Viber grupa na kojoj naši lekari tvrde kako je njima lično pomogao.
U odbranu ovog leka oni se pozivaju na to što je odobren u nekim zemljama poslednjih meseci, kao i da postoje naučna istraživanja koja dokazuju njegovu učinkovitost u slučaju kovida.
To, međutim, nije sasvim tačno.
Sporna istraživanja
Istina je da se ivermektin nalazi
u raznim kliničkim istraživanjima širom sveta u kojima se ispituje njegova učinkovitost u uništavanju koronavirusa. Ipak, kako navode iz američke Agencije za hranu i lekove,
nijedno dosad nije potvrdilo njegovu efikasnost. Neka istraživanja su čak i oborena, i to ona najveća i „najrevolucionarnija“ koja su tvrdila da ivermektin u značajnom procentu smanjuje smrtnost.
To je na primer slučaj sa studijom sprovedenom u Egiptu, koja je objavljena novembra prošle godine
na naučnom sajtu Research Square, gde se tvrdilo da ivermektin smanjuje smrtnost za čak 90 odsto.
Da nešto nije u redu sa studijom,
kako piše Gardijan, primetio je student medicine
Džek Lorens iz Londona - našao je da je ceo uvodni deo istraživanja plagiran i sastavljen od različitih saopštenja za štampu i tekstova sa interneta, uz manje izmene ključnih reči.
Bilo je i metodoloških nedostataka,
navodi on na svom blogu, poput loše izračunatih procenata i netačnih podataka o posmatranim pacijentima. Ali ne samo to.
U istraživanju su tvrdili i da je od kovida umrlo 100 njih iz kontrolne grupe kojoj nije davan ivermektin, ali originalni podaci, kako navodi, pokazuju da je takvih bilo nula, isto koliko i u grupi koja je primala ivermektin. Navode i da je umrlo dvoje pacijenata sa teškim kovidom koji su primali ivermektin, a u podacima stoji da ih je bilo četiri.
Još važnije, analizirajući sirove podatke na kojima počiva studija, shvatio je da su njome obuhvaćeni pacijenti za koje se ispostavilo da su umrli pre nego što je kliničko ispitivanje uopšte počelo u junu 2020. Takođe, neki unosi su bili duplirani.
„Na primer, sudeći prema originalnim podacima, bilo je četiri pacijenata sa inicijalima NME, NEM i NES (dvaput) koji su svi imali 51 godinu, svi su patili od dijareje, imali su iste nivoe hemoglobina u krvi, svima je dijagnostikovan kovid 22. maja i svi su umrli 29. maja“, navodi Lorens na svom sajtu.
Da bi proverio svoje nalaze koji su doveli u pitanje metodologiju i etičnost egipatskih naučnika, ovaj student je pozvaonekoliko stručnjaka koji su imali iskustva sa otkrivanjem naučnih prevara. Oni su potvrdili njegove rezultate - epidemilog iz Australije
Gideon Mejerovic-Kac,
Nik Braun koji se bavi analizom metodologije naučnih radova i doktor
Kajl Šeldrik. Nakon obaranja egipatske studije, odlučili su da detaljno pregledaju i druga velika istraživanja o ivermektinu.
Dosad su,
kako navode za BBC, ispitali 26 velikih studija. U trećini su našli ozbiljne probleme koji ukazuju na prevaru, dok u ostalima ne postoje ubedljivi dokazi o učinkovitosti.
U međuvremenu je egipatska studija povučena u julu „zbog etičkih problema“.
Uprkos tome, neki su nastavili da se pozivaju na nju. To je slučaj sa studijom iz avgusta ove godine
„Ivermektin: višenamenski lek i dobitnik Nobelove nagrade sa indikovanom efikasnošću protiv kovida“. Na ovu studiju se na svom sajtu poziva i pokret „Lekari i roditelji za nauku i etiku“,
koji je u Srbiji i pokrenuo Viber grupu „Ivermektin preporuke“.
Međutim,
i ova studija je dovedena u pitanje. Iole pažljivijim uvidom, pokazuje se da studija ne nudi nikakve nove podatke tj. nije nastala kao rezultat nekog kliničkog ispitivanja, već predstavlja kompilaciju dosadašnjih istraživanja koja su, navodno, pokazala da je ivermektin izuzetno efikasan.
Raskrinkavanjem ove studije, koju kao relevantnu uzima i grupa LRNE, na svom Tviter nalogu se pozabavio upravo
Gideon Mejerovic-Kac, podvlačeći da to što je za otkriće ivermektina uručena Nobelova nagrada, ne znači ništa u slučaju koronavirusa.
U međuvremenu su se pojavile razne druge meta-analize (analize samih istraživanja) u kojima se iznose zaključci o učinkovitosti ovog leka. Ipak, kako je objasnio Mejerovic-Kac, zaključci meta-analiza su pogrešni zato što su i studije koje analiziraju - osporene.
Kako je
u intervjuu za britanski javni servis rekao
Kajl Šeldrik, glavni problem s istraživanjima kojima su se bavili je to što su lažirana.
„Veliki broj ovih studija je lažan. Ili ta istraživanja nisu bila takva kako ih opisuju autori, ili su iznele lažne rezultate“, kaže Šeldrik.
Među „raskrinkanim“ studijama koje su obećavale grandiozne rezultate je i jedna iz Libana. Ispostavilo se da
11 pacijenata iz istraživanja nije ni postojalo - a studija je ovih dana
i formalno povučena. Autori tvrde da je do greške došlo jer su
„pomešali fajlove“.
Zašto su neke zemlje odobrile ivermektin za lečenje kovida?
Iz grupe Lekari i roditelji za nauku i etiku tvrde da je oko 30 zemalja sveta odobrilo ivermektin za lečenje koronavirusa, između ostalih Češka i Slovačka.
Tačno je da je lek odobren u Češkoj i Slovačkoj, ali dok Slovaci
ovu odluku s početka godine baziraju na „sve većem broju studija“ koje navodno dokazuju učinkovitost, Česi se ograđuju.
„Ministarstvo zdravlja dozvoljava svim zdravstvenim radnicima da daju ivermektin (...) Istovremeno, mora se dodati da još nema dovoljno dokaza o vidljivo pozitivnom efektu ivermektina na lečenje kovida“, navodi se na sajtu
češkog Ministarstva zdravlja.
Sa druge strane, indikativno je da se lek koristi za lečenje koronavirusa uglavnom u zemljama poput Indije ili država u Latinskoj Americi i Africi.
Kako tvrdi ginekolog
Borislav Antonijević, jedan od lekara iz pokreta LRNE, lek se u svim ovim zemljama pokazao odličnim jer osim što deluje protiv parazita, učinkovit je i protiv virusa jer ima određena anti-inflamatorna svojstva (deluje protiv zapaljenja).
„Ono što je evidentno je da je ivermektin, osim antiparazitarnog delovanja, ima i anti-inflamatorno, a ima i dejstvo u prekidu replikacije virusa, uključujući i virus gripa i virus HIV-a“, rekao je 28. oktobra Antonijević
u emisiji „Mi danas“ K1 televizije.
Iako ivermektin jeste pokazao dobro dejstvo protiv ovih i drugih virusa (denga, Zika, žuta groznica) to je bilo isključivo in vitro, u laboratorijskim uslovima gde se virus izoluje u laboratorijskoj posudi i onda se „tretira“ ivermektinom. Njegova značajnija učinkovitost u telu čoveka (in vivo) nije dokazana.
„Uprkos ovoj in vitro aktivnosti, nijedno kliničko ispitivanje nije prijavilo klinički benefit od ivermektina kod pacijenata sa ovim virusima“, stoji
na sajtu američkog Nacionalnog instituta za zdravlje.
Sa druge strane, imunolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
Dušan Popadić, naveo je u istoj emisiji da su inflamatorna svojstva ivermektina u ovom slučaju minorna, te da postoji objašnjenje zašto se ivermektin široko upotrebljava u zemljama Latinske Amerike, južne Azije ili Afrike i eventualno donosi dobre rezultate protiv koronavirusa.
Trovanja u Americi
U SAD-u je FDA ove godine zabeležila 49 slučajeva trovanja ivermektinom, kako je pisao
Fajnenšl Tajms. To je duplo više u odnosu na 2020. godinu, a pacijenti su prijavljivali čak i halucinacije. Neki su završili u komi, a 14 je na kraju umrlo. Ipak, usled nedostatka podataka FDA nije mogla decidirano da tvrdi da su umrli od predoziranja.
Iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u avgustu su objavili izveštaj o tome kako je tokom 2021. godine u SAD u proseku utrostručen broj onih koji su se otrovali ivermektinom u odnosu na početak pandemije. Povećanje se naročito dogodilo od jula ove godine kada je bilo pet puta više poziva centrima za trovanje nego na početku pandemije.
„U nekim slučajevima, ljudi su uzimali proizvode koji sadrže ivermektin, kupljene bez recepta, uključujući i veterinarske proizvode. Oni su namenjeni velikim životinjama poput konja, ovaca i goveda, mogu biti visoko koncentrisani i dovesti do predoziranja kod ljudi. Mogu da sadrže i druge sastojke koji nisu predviđeni za ljude“,
naveli su u avgustu iz CDC-a.
„Većina studija koje se tiču ivermektina obavljena je u nerazvijenim zemljama, sa lošim sanitarnim uslovima i niskim BDP-om. Te uslove prati i velika infestacija (zaražavanje, prim. nov) crvima. U Amazoniji 97,5 odsto ljudi ima crve u svom digestivnom traktu, u Venecueli to je 67 odsto, u Kolumbiji preko 75 odsto. U Bangladešu i Indiji je isto visoka. U tim slučajevima davanje ivermektina ljudima može da dovede do uništenja crva, pri čemu im ostaje više energije za imunski odgovor protiv virusa“, kaže Popadić.
U zemljama severne Amerike i Evrope, međutim, nema mnogo ljudi čiji je digestivni trakt zaražen parazitima - i čiji je imunitet u tom smislu kompromitovan - tako da je i učinkovitost ivermektina u slučaju koronavirusa u ovim regionima sveta praktično nikakva, zaključuje ovaj profesor.
Koliko može da bude opasan ivermektin?
Još u martu je Raskrikavanje pisalo
o dezinformaciji da ivermektin leči koronavirus, ali je u poslednjih mesec dana popularnost ovog antiparazitika narasla značajno zahvaljujući
Viber grupi „Ivermektin - preporuke“, u kojoj pojedini lekari savetuju ljudima da ga konzumiraju.
Neki od ljudi koji su uzimali lek su u ovoj grupi prijavili i neželjene simptome poput bele stolice, ali se tu lista potencijalnih nus-pojava ne završava. Kako se navodi na sajtu američke
Agencije za hranu i lekove (FDA), ivermektin može da izazove nepoželjne efekte ukoliko se uzima zajedno sa nekim drugim lekovima poput razređivača krvi koji se piju za trombozu.
Predoziranje ivermektinom je takođe moguće, s obzirom da je ovaj lek namenjen pre svega životinjama velike telesne težine i sadrži visok nivo aktivne supstance, čije doze mogu biti pogubne za ljude. Iz američke FDA kao najčešće simptome navode mučninu, povraćanje, dijareju, pad pritiska, alergije, vrtoglavicu, komu pa čak i smrt.
Iz ove institucije, kao i Evropske medicinske agencije i Svetske zdravstvene organizacije, savetuju su ljudima da ne uzimaju ivermektin na svoju ruku za lečenje koronavirusa.
