Ulemek i braća Simović služe višedecenijske zatvorske kazne u Zabeli kod Požarevca zbog niza krivičnih dela, između ostalog i zbog atentata na premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

Njih trojica su jutros nešto posle devet časova pod jakom policijskom pratnjom dovezena u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud) zbog čega je Ustanička ulica nakratko bila blokirana.

Apelacioni sud ih je pozvao da ponovo svedoče u postupku za ubistvo Ćuruvije, nakon što su svoja saznanja o ovom zločinu iznosili u dva navrata - 2014. godine pred Tužilaštvom za organizovani kriminal i 2016. godine pred Višim sudom nakon što je suđenje počelo.

Publika u sudnici Specijalnog suda je sa izvesnom tenzijom iščekivala da straža uvede Ulemeka, budući da je nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije poslednji put iz Zabele izveden u javnost pre nekoliko godina.

Ulemek se nije značajnije promenio u licu osim što je stariji, vidno smršao i donekle oćelavio na temenu. Doveden je u sivom zatvorskom odelu i patikama sa narandžastim đonom i fluorescentnim zelenim detaljima. Pri ulasku u sudnicu diskretno je mahnuo ka optuženima i publici, ali nije jasno kome tačno je pozdrav bio upućen. Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić - koji su na optuženičkoj klupi danas umnogome zahvaljujući njegovom iskazu iz 2014. godine - nisu nikako odreagovali na ovaj pozdrav.

Ulemekovo ispitivanje je trajalo petnaestak minuta tokom kojih je sve vreme ponavljao da ostaje pri onome što je rekao na sudu 2016. godine.

„Sve što imam da izjavim je da nemam šta ni da dodam ni da oduzmem onome što sam rekao u istoj ovoj sudnici samo pred drugim sudskim većem“, rekao je Ulemek.

Ulemek je tada, kako je pisala Slavko Ćuruvija fondacija, izjavio da ostaje pri iskazu iz istrage, ali je odbio da odgovori na ključna pitanja i ponovi neke svoje tvrdnje, poput onih da ga je Marković pitao da likvidira jedno lice koje ugrožava bezbednost države, ili da su „zemunci“ planirali da likvidiraju Miroslava Kuraka (optuženog koji je trenutno u bekstvu) i Romića. Kako je tada rekao, odbio je da odgovori da ne bi sebe izložio krivičnom gonjenju.

Tom prilikom, kako je pisao ovaj sajt, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović pitala je Ulemeka da se opredeli da li ostaje pri tadašnjem iskazu ili tom svedočenju, budući da na mnoga ključna pitanja nije odgovorio a istovremeno izjavio da prihvata iskaz dat tužilaštvu. Ova konfuzija, međutim, nije otklonjena jer je tadašnja sudija u ovom postupku, Snežana Jovanović, procenila da ova dva Ulemekova iskaza nisu u koliziji.

Danas je predsedavajuća petočlanim apelacionim sudskim većem, sudija Vesna Petrović, bila uporna u pokušajima da nešto „izvuče“ iz Ulemeka.

Postavila mu je niz pitanja koja su se nadovezivala na stvari koje je komandant JSO tvrdio u istrazi - da li je došlo do susreta između njega i Radomira Markovića pre ubistva Ćuruvije, da li mu je Marković tada predložio da likvidira neku osobu koja ugrožava sigurnost države, da li mu je Marković zaista rekao „oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“, da li je 2002. godine angažovao ubice da likvidiraju sada optužene Romića i Kuraka… Na sva ta pitanja Ulemek je odgovarao jedno te isto:

„Kao što sam rekao - nemam šta da dodam ni da oduzmem svom iskazu“, naveo je. U jednom trenutku je delovalo da gubi strpljenje pa je dodao da „ne vidi svrhu ovog ispitivanja“.

Budući da Ulemek nije želeo da odgovara na pitanja niti da ponavlja svedočenje, ni tužilac ni branioci okrivljenih ga nisu pitali ništa. Tužilac Milenko Mandić ga je pitao samo da li je i dalje ugrožena bezbednost njegove porodice, s obzirom na to da je na suđenju 2016. godine tvrdio da njemu i njegovoj porodici zbog svedočenja u ovom postupku „prete likvidacijom“, ali nije rekao ko. Mandić ga je pitao da li su mu sada upućene pretnje i da li su one možda uticale na ovakve njegove odgovore.

„Ne. Nisu uticale na moje odgovore“, naveo je on i rekao da je pretnji bilo ranije, pred svedočenje 2016. godine.

Nakon ovoga, Ulemek je izveden iz sudnice pri čemu je opet diskretno mahnuo ka optuženima i publici.

Javnost nije u prilici da vidi kako danas izgledaju ubice premijera jer je Apelacioni sud odlučio da novinarskim ekipama ne dozvoli fotografisanje i snimanje u sudnici.

Miloš Simović nije hteo da odgovara na pitanja, poželeo srećan Osmi mart

Svedočenje Miloša Simovića, a potom i njegovog brata Aleksandra, nekadašnjih „zemunaca“, trajalo je sveukupno desetak minuta, jer su obojica odbili da odgovaraju na pitanja.

Miloš Simović - koga javnost pamti sa fotografija objavljenih nakon Đinđićevog ubistva i onih nastalih tokom hapšenja 2010. godine - izgleda dosta drugačije nego tada, gotovo potpuno je osedeo i smršao.

Braća Simović su, inače, pred tužiocem za organizovani kriminal 2014. godine potvrdili Ulemekove tvrdnje, ali su odbili da to ponove na suđenju dve godine kasnije zbog navodnih pretnji.

Njih dvojica su 2014. dali gotovo identične iskaze - da im je 2000. godine u jednoj diskoteci Legija navodno rekao da obrate pažnju na dvojicu koja će im uskoro prići jer je reč o ljudima koji su ubili Ćuruviju po nalogu DB-a. Bili su to, kako su rekli, upravo Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Legija im je posle izvesnog vremena, kako su izjavili, saopštio da je Kurak „opasnost za državu“ i da treba da ga „rade“, odnosno da ga likvidiraju, a ako se tu zatekne i Romić, da ubiju i njega. Kako su svedočili Simovići, neko vreme su po gradu pratili Kurakovo kretanje, ali je on bio obazriv i vozio je jako brzo te je uvek uspevao da im umakne. Posle otprilike mesec dana praćenja, kako su naveli, odustali su od praćenja jer ih je vođa „zemunaca“ Dušan Spasojević prebacio na druge „zadatke“.

Na suđenju 2016, njih dvojica su, međutim, odbila da ponove svoje tvrdnje i da odgovaraju na pitanja tvrdeći da im je prećeno.

Miloš Simović je danas i eksplicitno rekao da više ne stoji iza svojih tvrdnji iz 2014. godine jer ih se, kaže, ni ne seća. Nakon što mu je sudija pročitala tekst zakletve - da se zaklinje svojom čašću da će govoriti istinu pred sudom i da ništa neće prećutati - Simović je rekao:

„Tekst zakletve je u redu, ali ja nemam potrebe da se zaklinjem jer neću davati iskaz niti odgovarati ni na čija pitanja. To je jako davno bilo, ne sećam se šta sam rekao i ne ostajem pri tim iskazima“, istakao je dodavši da mu sada niko nije pretio, ali da ne želi da se izlaže neprijatnostima.

„Ne bih izlagao sebe krivici i neprijatnostima, ja optužene ne poznajem, ne mogu da govorim o predmetu i nisam učesnik ubistva“, dodao je i odbio da dalje odgovara na pitanja.

Neposredno pre nego što je izveden iz sudnice, Miloš Simović je poželeo „srećan Osmi mart“ i izvinio se što to nije rekao ranije.

Njegov brat Aleksandar Simović bio je još manje rečit. Ošišan na ćelavo i gotovo neprepoznatljiv u odnosu na vreme hapšenja 2006. godine, rekao je da ostaje pri svojoj izjavi iz 2016. godine, kada je zapravo odbio da odgovara na pitanja. Na pitanje zašto, Simović je rekao da „ne želi da učestvuje u ovom predmetu“ i da je to njegov „lični stav“.

Iako je za ispitivanje ove trojice svedoka sud rezervisao dva dana - danas i sutra - sve je bilo gotovo za manje od sat vremena.

Svoje primedbe na njihova svedočenja izneli su advokati odbrane - Zora Dobričanin Nikodinović, Vladimir Marinkov (branilac Radomira Markovića) i Stojan Protić (branilac Miroslava Kuraka). Kako su istakli, nijedan od svedoka nema nikakvih saznanja, posrednih ili neposrednih, o ubistvu Ćuruvije.

Dobričanin Nikodinović i Protić tvrde da su ove inkriminišuće iskaze Ulemek i ostali 2014. godine dali pod pritiskom. Kako su naveli i sada ali i u prvoj rundi suđenja 2016. godine, upravnik specijalne zatvorske jedinice u Zabeli u kojoj su smešteni Ulemek i Simovići, bio je Goran Nenadović, čovek koji je ujedno, kako kažu, bio i član Komisije za istraživanje ubistava novinara.

„Neko je pokušao da ih izmanipuliše, trpeli su pritisak od onog od koga zavise u zatvoru. Preslušajte snimke suđenja i videćete da govore neslobodno“, rekla je danas Dobričanin Nikodinović.

Svoje primedbe na iskaze stavili su i Radonjić i Romić, koji je naveo da su Ulemekovi navodi o pretnjama lažni i da je sud 2016. godine naložio da se ispita da li im je zaista prećeno. Tada su, rekao je Romić, i BIA i MUP i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde utvrdili da Ulemeku i Simovićima niko nije pretio.

Nastavak suđenja je zakazan za 28. mart.