Aleksandar Mitrović je danas pred sudijom Zoricom Avramović ponovio da ostaje pri svom ranijem iskazu u kome je naveo da nije kriv što je u saobraćajnoj nesreći u julu 2013. BMW-om X6 naleteo i usmrtio maloletnu Andreu Bojanić.

Njegovi advokati, Borivoje Pajović i Milenko Milisavljević, takođe su u svojim izlaganjima ponovili stav da bi „nesreća mogla biti izbegnuta jedino da je Mitrović vozio znatno manjom brzinom od dozvoljene“.

Predložili su oslobađajuću presudu za Mitrovića.

Tužilac i advokati odbrane usaglasili su se da se u ponovljenom postupku samo pročitaju izjave svedoka, te da se ispitaju samo predsednici tri komisije veštaka.

Novo suđenje zakazano je za 15. april, iako je advokat Pajović insistirao da se nijedno ročište ne održi do maja zbog novog koronavirusa.

Podsetimo, Apelacioni sud je u decembru 2019. ukinuo presudu sinu Željka Mitrovića i suđenje vratio na početak.

Aleksandar Mitrović je prvostepenom presudom u julu 2019. godine osuđen na jedinstvenu kaznu od godinu dana kućnog zatvora za dva krivična dela: za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja dobio je 11 meseci, a za nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi još pola godine.

U međuvremenu, za drugo krivično delo - nepružanje pomoći povređenom, nastupila je potpuna zastarelost. Naime, maksimalna kazna za ovo delo je tri godine, a zastarelost nastupa nakon što protekne duplo više vremena od predviđene maksimalne kazne. S obzirom da se nesreća dogodila u julu 2013, apsolutna zastarelost nastupila je u julu 2019. godine.

Apelacioni sud je zbog toga preinačio presudu za to krivično delo i odbio optužbu, te za to delo Mitrović više neće moći da bude osuđen.

U odnosu na drugo krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja Apelacioni sud je presudu ukinuo i predmet vratio opet u Prvi osnovni sud.

Kako stoji u presudi, i pored brojnih sudskih nalaza i veštačenja ostalo je nejasno kojom brzinom je upravljao Aleksandar Mitrović.

Kako se navodi u presudi Apelacionog suda, prvostepeni sud je u presudi naveo da prihvata nalaz departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu kojom je utvrđeno da je naletna brzina automobila BMW iznosila 80 kilometara na čas, a do čega se došlo analizom video snimka koji se nalazi u spisima predmeta.

„Međutim, Apelacioni sud smatra da se to veštačenje zasniva isključivo na video snimku za koji je drugi veštak za informacione tehnologije, Časlav Maksić ocenio da je taj snimak kopija originala i da se samo na osnovu uvida u kopiju ne može utvrditi da li je snimak autentičan ili modifikovan u osnovu na original“, stoji u presudi.