U spomenutom istraživanju iz 2009. godine, koje je nemoguće u originalu pronaći na internetu, kompanija Bionsen tvrdi da prosečna žena na svoje telo i lice dnevno stavi 515 različitih hemikalija. Britanski tabloidi su o ovome izvestili tvrdeći da se neke od tih supstanci dovode u vezu sa razvojem kancera.

Skoro deset godina kasnije, to istraživanje čitaocima u Srbiji servira i Srpski telegraf, ali na znatno dramatičniji način.

Polimetilmetakrilat (PMMA) je organsko jedinjenje koje ima široku upotrebu u industriji (poznat je pod nazivom pleksiglas), medicini, a naročito u plastičnoj hirurgiji (koristi se kao „koštani cement” za rekonstrukciju kostiju), dok se u kozmetici upotrebljava i kao sastojak veštačkih noktiju. U kontaktu sa njim moguće su alergijske reakcije.

Međutim, prema podacima Međunarodne agencije za istraživanje raka koja je deo Svetske zdravstvene organizacije, polimetilmetakrilat spada u grupu supstanci koje nisu klasifikovane kao kancerogene za ljude. Klasifikacija PMMA se nije menjala još od sedamdesetih godina, kada je ova agencija prvi put radila istraživanja i procenu kancerogenosti ove materije.

Srpski telegraf u antrfileu navodi da rak izazivaju i parabeni, hemikalije koje produžavaju rok trajanja proizvoda.

Iako parabeni dokazano mogu biti veoma opasni po zdravlje, endokrini i imuni sistem, nema čvrstih dokaza i da su, kada se koriste u kozmetici, kancerogeni, bar sudeći prema podacima Američke agencije za hranu i lekove (FDA).

„U ovom momentu nemamo informacije koje bi pokazivale da parabeni, onako kako se koriste u kozmetici, imaju efekta na ljudsko zdravlje… Ukoliko procenimo da opasnost po zdravlje postoji, upozorićemo industriju i javnost i razmotriti koje su nam zakonske mogućnosti da zaštitimo zdravlje potrošača”, navodi se na sajtu FDA.

Iz Američkog društva za rak navode da je količina sastojaka koja se koristi u kozmetici uglavnom mnogo manja od one koja se koristi u istraživanjima i koja izaziva posledice po zdravlje.

„Zato što istraživanja dugoročnih efekata kozmetike (osim možda farbi za kosu) na ljude ne postoje, malo je dokaza koji bi sugerisali da korišćenje kozmetike, ili izloženost sastojcima u kozmetici normalnim korišćenjem proizvoda, nose rizik od raka”, navodi se na sajtu ove organizacije.

Ipak, kako se dodaje, upravo zbog nepostojanja takvih istraživanja, ne može se sa sigurnošću tvrditi ni da određene supstance i kozmetički preparati neće biti štetni po zdravlje nekih ljudi.

U svetu postoje regulative u pogledu supstanci čije je korišćenje u kozmetici izričito zabranjeno jer su rizici po ljudsko zdravlje, pa i kancerogenost, dokazani. Na primer, takvu listu zabranjenih hemikalija ima Američka agencija za hranu i lekove na kojoj su zbog dokazane kancerogenosti zabranjeni hloroform, metilen-hlorid i vinil-hlorid.

Na internetu postoje sajtovi raznih organizacija na kojima je moguće proveriti da li su određeni kozmetički proizvod ili konkretni sastojak potencijalno rizični po zdravlje, poput EWG’s Skin Deep Cosmetic Database ili Cosmetics Info.