Tokom izbora održanih u proteklu nedelju građani i opozicione stranke najviše pažnje posvetili su brojnim autobusima koji su iz Bosne i Hercegovine dovezli glasače do Štark Arene na Novom Beogradu. Njih su dalje prevozili do biračkih mesta na kojima je trebalo da glasaju. U brojnim video snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama, ljudi su bili izuzetno zbunjeni, a mnogi nisu znali u kom delu Beograda se nalaze.

Izostavljajući gotovo sve prikupljene sadržaje na društvenim mrežama i u medijima portal Republika je objavio da je opozicija na sve načine pokušala da prevari građane Srbije i da ih okrene protiv apsolutnog pobednika – SNS, kao da im je „afera Arena” neuspela. ”.

Međutim, portal Republika nije odgovorila na pitanje koje se postavljalo tokom čitavog izbornog dana: zašto ljudi, koji u teoriji imaju pravo glasa na parlamentarnim izborima zbog dvojnog državljanstva, organizovano dolaze u Beograd, ukoliko već mogu da glasaju na nekom bližem glasačkom mestu? Jedna od pretpostavki ukazuje na mogućnost da se glasa i na beogradskim izborima, što bi u slučaju da glasači nemaju prebivalište u Beogradu predstavljalo neregularnost.

Portal Republika u svom tekstu je skroz ignorisao brojne snimke koje su se tokom izbornog dana pojavljivale na Tviteru.

Tako je na Tviter profilu pokreta Zdravka Ponoša, „Srbija Centar Srce”, podeljen video u kojem se vidi kako član obezbeđenja u Areni daje uputstva o načinu glasanja za građane koji su pristigli iz Bosne i Hercegovine i koji između ostalog navodi: „Ako hoćeš da glasaš, uđeš u Arenu, dole u parter”.

Stranka slobode i pravde je takođe na tviteru objavila da su njihovi članovi RIK-a želeli da provere na koji način Srpska napredna stranka (SNS) razvrstava glasače iz susednih zemalja, a koji glasaju u Beogradu. Tom prilikom su naveli da su njihovi predstavnici fizički napadnuti od strane privatnog obezbeđenja koje im nije dozvolilo da uđu. Od obezbeđenja se u tom snimku čuje da se u Areni snima film, dok je novinarka Nove S izvestila da je došla do oprečnih informacija kada je htela da sazna gde se kreću ljudi koji pristižu u Beograd, pa su joj neki članovi obezbeđenja govorili da se snima film, dok drugi da se priprema utakmica.

Ipak, novinarka N1 je uspela da intervjuiše i pojedine birače koje je srela u blizini Arene, koji su joj objasnili da su došli kako bi bili raspoređeni gde će u Beogradu glasati.

Politički aktivista Mišo Bjedov takođe je na Tviteru ustvrdio da je uspeo da uđe u Arenu, pretvarajući se da je vozač autobusa koji je dovezao glasače, nakon čega navodi da su ga ljudi odmah prihvatili i rekli mu gde da parkira autobus. Direktor Štark Arene Goran Grbović izjavio je da nema pojma o okupljanju ljudi iz Republike Srpske u ovoj dvorani, pošto se u njoj navodno održavaju košarkaški turniri.

U tekstu Republike nije se našlo ni mesta za brojne kritike koji su stizali i od nezavisnih posmatrača tokom izbornog dana.

CRTA je tako upozoravala na brojne nepravilnosti, a objavili su i da je njihovim posmatračima u Odžacima razbijen auto. Nakon izbornog dana glavni zaključak CRTE je da beogradski izbori „ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu”, navodeći kao obrazloženje obim i vrstu izbornih zloupotreba koje su zabeležene tokom glasanja.

„Mnogobrojni pokazatelji zabeleženi u kampanji, a potom i tokom izbornog dana, govore o sprovođenju izbornog inženjeringa na beogradskim izborima, i to manipulacijom biračkog prava i organizovanim migracijama birača u cilju oblikovanja izbornog rezultata u Beogradu”, piše u preliminarnoj oceni izbornog dana posmatračke misije Crte.

Kritični prema vlastima u Srbiji bili su i strani posmatrači.

Tako je Andreas Šajder, član posmatračke misije EU parlamenta, rekao da sve prijavljene neregularnosti moraju biti istražene.

„Vesti o autobusima sa nerezidentima koji dolaze u Beograd da glasaju su šokantne. Krađa glasova, mito i korupcija ne sme biti dozvoljena u demokratskom svetu”, naveo je Šnajder.

Međunarodni posmatrači iz misije ODIHR su ocenili da je SNS imao sistemsku prednost, te da je u kampanji bilo oštre retorike i zloupotrebe javnih sredstava. Kao mane, između ostalog, su izdvojili visok nivo negativne kampanje i širenja straha, neefikasnost tela za nadzor medija i pasivnost REM-a.