Nakon što je juče pročitana optužnica i niz dokaza koje Tužilaštvo za organizovani kriminal predlaže, danas su na ponovljenom suđenju za ubistvo Ćuruvije „nastupali“ advokati koji brane Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića. Oni su optuženi da su po nalogu „NN lica iz vrha vlasti“ organizovali i izveli ovu likvidaciju.

Sudski dan je započeo anegdotom koju je ispričao Vladimir Marinkov, advokat Radomira Markovića, inače nekadašnjeg načelnika Resora Državne bezbednosti:

„U Njujorku 1903. godine dogodilo se ubistvo u visokom društvu, a branilac je bio doajen tadašnje advokature. Do kraja suđenja on nije rekao ništa, nije postavio nijedno pitanje. Na kraju je rekao: „Koliko je bilo mene u ovom suđenju, toliko je bilo mog klijenta u ovom krivičnom delu“. Tako bismo i mi mogli da kažemo za naše branjenike“, počeo je Marinkov i rekao da su svi dokazi protiv Radomira Markovića „fabrikovani“.

On je rekao da tokom istrage Markoviću nije bilo omogućeno da lično prisustvuje saslušavanju svedoka i da ih ispituje, zbog čega je predložio da se iz dokaza izbaci na desetine njihovih izjava - uglavnom nekadašnjih radnika Državne bezbednosti i policije, uključujući i iskaze koji se smatraju „ključnim“ - izjave Milorada Ulemeka Legije, kao i Aleksandra i Miloša Simovića.

Legija je u svom iskazu, kako se navodi u optužnici, rekao da ga je Marković desetak dana pre Ćuruvijinog ubistva pitao da li bi, kao šef Jedinice za specijalne operacije DB-a, mogao sa svojim ljudima da „ukloni jedno lice koje trenutno svojim aktivnostima ugrožava bezbednost države“, ali do dogovora nije došlo. Nakon Ćuruvijine smrti, Marković mu je navodno rekao da je to „završeno“, a kasnije je u nekom razgovoru Marković usput rekao „Oni Radonjini (Milan Radonjić, prim. aut) što su ubili Ćuruviju“. Ovaj iskaz se smatra jednim od ključnih za podizanje optužnice.

Osim iskaza svedoka, Marinkov je predložio da se iz dokaza izbace i podaci sa baznih stanica mobilne telefonije, koji pokazuju da su tog 11. aprila 1999. godine Romić i Kurak bili na mestu ubistva. Kurak je, inače, optužen da je pucao u Ćuruviju, a Romić je, prema navodima optužnice, bio sa njim, i drškom od pištolja udario Ćuruvijinu partnerku Branku Prpu.

Kako je rekao Marinkov, ovi podaci sa baznih stanica nisu verodostojni, „a postoji i mnogo propusta u načinu na koji su pribavljeni i na koji su čuvani“.

Tim zahtevima pridružila se i advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, koja je posle Marinkova preuzela mikrofon u sudnici i govorila naredna dva sata.

Dobričanin Nikodinović: „Ćuruvija nije imao nikakvu moć“

Zora Dobričanin Nikodinović je početak svog izlaganja posvetila kritici medijskog izveštavanja o ovom slučaju.

„Postoji ogroman pritisak na moje branjenike koji i ja osećam, a koji se vrši na nas preko portala Cenzolovka. Oni su napisali naslov „Hoće li ubice biti kažnjene“. Molim Vas (sudiji, prim. aut) da apelujete da se poštuje pretpostavka nevinosti i da se moji klijenti ne označavaju kao ubice“, rekla je Dobričanin Nikodinović.

Onda je prešla na kritiku zamenika tužioca Milenka Mandića, koji je juče tri sata čitao optužnicu i spisak dokaza na 30 strana. Kako je navela, Mandić nije precizirao koju optužbu kojim dokazom dokazuje, već je sve dokaze samo „natrpao“.

„Tužilac juče nije uradio svoj posao, on juče nije zaradio svoju platu i sad mi moramo da raspoređujemo koji je dokaz za šta. To što je on juče čitao, to je mogao da čita i zapisničar“, rekla je ona.

Sudija Snežana Jovanović ju je opomenula da se fokusira na predlaganje dokaza, a ne na tužioca, pa je Zora Dobričanin Nikodinović počela da čita deo po deo optužnice komentarišući kako tužilac ni za šta nema dokaza, usput obrazlažući zašto te optužbe ne stoje.

Između ostalog, prema njenim rečima, tužilac nije dokazao da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, da su nalog dobili od „NN lica iz najviših struktura vlasti“, da je postojao prethodni plan i dogovor, i da je Ćuruvija ubijen da bi se „ograničila sloboda medija“ jer ga je režim smatrao pretnjom, kako se navodi u optužnici.

„Ograničavanje slobode medija tužilac objašnjava primenom tadašnjeg Zakona o informisanju, ali se ne sećam da je iko pokrenuo postupak ocene ustavnosti tog zakona. Gospodin tužilac je i tada bio tužilac, pa je mogao da pokrene neki postupak, ako je smatrao da je zakon bio loš“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović i nastavila:

„Ipak, spominjanje tog zakona nama je važno jer sve što je država uradila, uradila je po zakonu. Država je zakonskim sredstvima Ćuruvijinu delatnost rešila kroz institucije i sudske odluke“, navela je ona implicirajući da za ubistvom onda i nije bilo potrebe.

„Da Slavko Ćuruvija nije imao nikakvu moć, dokazuje to što su svi njegovi mediji bili van funkcije u vreme njegovog ubistva“, navela je ona.

Reč je, inače, o zloglasnom Zakonu o javnom informisanju, koji je donet oktobra 1998. godine, kada je ministar informisanja bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić. Zakon je omogućio drakonsko kažnjavanje medija po ekspresnim sudskim odlukama, a samom Ćuruviji su više puta plenili opremu i zatvarali redakcije.

Ovu advokaticu je naročito ražestila formulacija iz optužnice da je Milan Radonjić, njen klijent i tadašnji načelnik beogradskog centra DB-a, postavljen na to mesto aprila 1999. godine nakon što je Legija odbio da ubije Ćuruviju, i odmah je bio upoznat sa „planom o lišenju života novinara“.

„Dakle, ovo… Ovo je… Svako od nas može da kritikuje vlast, ali moramo da volimo svoju državu. Da se kaže da je cilj postavljanja na neko mesto zapravo izvršenje krivičnog dela, to je previše. Ja neću da živim u državi u kojoj se bilo ko postavlja na neko mesto da bi izvršio krivično delo“, navela je Dobričanin Nikodinović.



Posle četrdesetak minuta, njeno izlaganje je prekinula sudija Snežana Jovanović rekavši da ona ne treba da analizira dokaze, već da ih predloži, jer se to radi u ovoj fazi sudskog postupka.

Dobričanin Nikodinović je navela da ona „tako tumači koncept uvodnog izlaganja“, zbog čega je sudija Jovanović ponovila da je Zakon o krivičnom postupku jasan i da se dokazi analiziraju u završnoj reči.

„Ukoliko imate predloge za dokaze, iznesite ih“, rekla je Jovanović.

„U redu. Želela bih da čujem čime tužilac dokazuje da je Milan Radonjić dao nekome uvid u kretanje Slavka Ćuruvije“, navela je Dobričanin Nikodinović i nastavila da ređa delove optužnice koje osporava, tražeći dokaz za svaki od njih.

Posle pola sata je opet bila opomenuta.

Pred kraj suđenja, dala je sudu pismo koje je, kako je rekla, stiglo na adresu njene advokatske kancelarije. Reč je o navodnoj službenoj belešci koju je potpisao nekadašnji funkcioner DB-a Vasilije Mijović u kojoj se, prema njenim rečima, iznose informacije o ubistvu Ćuruvije. Ove informacije, kako je implicirala, pokazuju da njeni klijenti nemaju veze sa tim ubistvom. Predložila je da Mijović bude saslušan kao svedok, o čemu će se sud izjasniti.

Nastavak suđenja je zakazan za 16, 17. i 18. novembar.

Podsetimo, urednik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavko Ćuruvija, ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Optužnica je podignuta tek 2014. godine, a za ubistvo su optuženi nekadašnji načelnik DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je inače optužen da je pucao u Ćuruviju. Kurak je u bekstvu i prema poslednjim informacijama nalazi se u Tanzaniji.

Suđenje je počelo pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud) 2015. godine, da bi aprila 2019. godine oni bili osuđeni - Marković i Radonjić na 30 godina, a Romić i Kurak na 20 godina zatvora.

U julu 2020. godine Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu i vratio na ponovno suđenje. Detalje o tome čitajte ovde.