Vrelo julsko veče 2017. godine je dobro vreme da se bude u vili na Ibici. Osim ako ste današnji austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe kojem bi taj julski dan mogao da znači kraj političke karijere. Snimak pokazuje Štrahea, njegovog bliskog saradnika Johana Gudenusa koji je šef poslaničkog kluba Slobodaraca i njegovu suprugu Tajanu Gudenus, rođenu Tajčić, Banjalučanku koja godinama živi u Austriji. Uvijeni su dimom cigareta, na stolu je mnogo alkohola i Red Bula. Neki tvrde da je na stolu i kokain.

Na snimku koji su u petak kao bombu lansirali Zidojče cajtung i nedeljnik Špigel se s vremena na vreme vidi još jedna žena, tobože nećakinja ruskog oligarha bliskog Vladimiru Putinu, ali je njen identitet zaštićen. I još se čuje glas posrednika koji pomaže u prevodu u razgovoru Austrijanaca i Ruskinje.

Međutim, kako bez bližeg objašnjenja pišu ovi listovi, navodna ruska bogatašica spremna da uloži četvrt milijarde evra u Austriji je zapravo „mamac“. Kamere su skrivene i dvojica političara desničarske Slobodarske partije Austrije (FPÖ) očito ništa ne slute.

Snimak dostavljen nemačkim novinama navodno traje punih sedam sati, premda su objavljeni samo isečci. Ton je nešto lošiji, ali razumljiv. Špigel i Zidojče pišu da su im eksperti potvrdili autentičnost snimka, a Štrahe i Gudenus su takođe potvrdili da je sastanka bilo.


Navodna Ruskinja najavljuje kupovinu 50 odsto udela u najtiražnijem austrijskom tabloidu Kronen cajtungu odakle bi onda „novinarski“ pogurala FPÖ do što boljeg izbornog rezultata u oktobru 2017. Štrahe otvoreno kaže da želi da uradi sa medijima nešto poput Viktora Orbana u Mađarskoj, da nekoliko njih stavi pod kontrolu stranke.

„Čim preuzme Kronen cajtung“, kaže Štrahe posredniku, „čim se to desi, moramo da govorimo vrlo otvoreno, moramo da se nađemo. (…) Troje, četvoro ljudi moramo da poguramo. Troje, četvoro ljudi moraju biti oterani. I dovešćemo odmah petoro novih koje ćemo mi spremiti“, priča Štrahe o tome kako bi trebalo zameniti neke novinare Kronen cajtunga.

Prema pisanju Zidojčea, Štrahe više puta naglašava da neće učiniti ništa ilegalno, no ipak nudi protivusluge koje možda i prelaze granicu zakona. Prema informacijama tog lista, političari FPÖ su i nakon ovog sastanka ostali u kontaktu sa „bogatašicom“, ali od poslova nije bilo ništa pošto ona, po svemu sudeći, nije nikakva bogatašica.

Tokom razgovora na Ibici navodna Ruskinja hoće protivuslugu. Štrahe nudi da, ako dođe na vlast (kao što je kasnije i došao), Ruskinja osnuje građevinsku firmu ne bi li dobijala državne tendere koje danas dobija velika austrijska firma Štrabag. „Jer ne želim više Hazelštajnera“, kaže Štrahe, misleći na Hansa Petera Hazelštajnera, jednog od vlasnika Štrabaga i bivšeg liberalnog političara kojeg Štrahe posmatra kao neprijatelja.

Zatim, kako prenose Špigel i Zidojče, ponovo se priča o tome šta bi Ruskinja, ako dobije unosne građevinske poslove, mogla da uradi za FPÖ. Štrahe predlaže da donira novac stranci, ali ne na stranački račun – naime, svaka donacija preko 50.000 evra mora biti javno objavljena – već jednoj neprofitnoj organizaciji bliskoj partiji. Štrahe i Gudenus pominju niz poznatih bogatih ljudi i firmi koje navodno tako podržavaju FPÖ. No svi koji su pomenuti su to zatim demantovali.

Upravo ta stvar koja miriše na ilegalno partijsko finansiranje zanima i državno tužilaštvo, prenosi bečki list Kurir. Prema pisanju tog lista, tužilaštvo zanima da li su se austrijski političari samo verbalno razmetali ili je zbilja u pitanju ilegalno delanje. Austrijanci će zato od Špigela i Zidojčea tražiti originalne snimke u punoj dužini, ali Zidojče već piše da im neće dati – jer štiti svoje izvore.

O samom snimku list prenosi da je odvojeno poslat Špigelu i njima, ali da su onda radili zajedno. Zidojče piše da nije nikome platio za snimak, kao i da nema pouzdanih saznanja šta je bila motivacija ljudi koji su tajno snimali Štrahea i Gudenusa.

Kako je preneo austrijski list Standard, očito je i najpoznatiji nemački satiričar Jan Bemerman nekako ranije znao za snimak. Jer Bemerman sredinom aprila nije mogao lično da primi jednu nagradu pa se obratio videom u kojem je rekao da je „upravo prilično našmrkan i naliven Red Bulom sa nekoliko poslovnih prijatelja iz FPÖ u jednog ruskoj oligarhijskoj vili na Ibici“ i da pregovara o preuzimanju Kronen cajtunga.

Špigel i Zidojče bez detaljnog objašnjenja pišu da je video „bio poznat čitavom nizu osoba“.

Nemački mediji su tokom istraživanja tražili odgovore i od dvojice austrijskih desničara koji su potvrdili da je sastanka bilo. Napisali su da je bilo mnogo alkohola, da je postojala jezička barijera bez profesionalnog prevodioca, da su više puta naglašavali da se austrijski zakoni moraju poštovati. Ionako, kažu u FPÖ, od čitavih pomenutih poslova, donacija i slično ništa nije bilo. FPÖ je najavio „pravne korake“ zbog „očigledno ilegalnog snimka“.

U Austriji je nastao zemljotres. Od izbora krajem 2017. desničarski FPÖ je sa 26 odsto glasova ušao u vlast zajedno sa Austrijskom narodnom partijom kancelara Sebastijana Kurca. Opozicija traži ostavke Štrahea i Gudenusa, a list Standard piše da i u samoj FPÖ veruju da će tako morati da bude. Sebastijan Kurc je navodno pričao sa Štraheom i trebalo bi da se javno izjasni u subotu. Pre toga mediji nezvaniöno prenose da Kurc više neće sarađivati sa Štraheom.

„Ruske pare, mokre vesele večeri, tajanstvene žene – tako se odigravaju scene koje su sada podesne da obore austrijsku Vladu“, piše u komentaru bečkog Kronen cajtunga.

Politikolog Peter Filcmajer je za Austrijsku novinsku agenciju o ponašanju visokih funkcionera FPÖ na Ibici rekao da se državnim tenderima trguje kao na stočnoj pijaci. „Bez obzira na pravne aspekte postavlja se pitanja kada će, ako ne u ovakvom slučaju, neko dospeti pod politički pritisak da podnese ostavku.“

Filcmajer misli da kancelar Kurc na stolu ima „samo loše opcije“. Jedna je raspisivanje vanrednih izbora, druga je da nastavi saradnju sa FPÖ u vladi, samo bez dvojice inkriminisanih političara. Time bi pak, dodaje politikolog, Kurc rizikovao da na svetlo dana izađu nove optužbe protiv koalicionih partnera u kojem bi slučaju on bio u istom čamcu sa njima.

„Niko, moliću lepo, ne može biti toliko uroljan da kuje ovakve planove sa ruskim predstavnicima“, piše dnevnik Standard. „Niko ne može biti tako uroljan da ne primeti da se tu radi o kršenju zakona. Niko ne može biti toliko uroljan da nakon toga misli da tek tako može da se vrati svakodnevnoj politici. (…) Koliko uroljanim oni smatraju svoje birače koje su uvek uveravali da su jedini čisti u celoj naciji? Da će se postarati upravo da se tenderi dele pošteno? (…) Ne, niko ne može biti tako uroljan da poveruje Slobodarcima išta od ovog naklapanja. Niko, pa ni savezni kancelar.“